Где је према легенди убијена троглава аждаја

За пештерске легенде се зна од када су у сећању народа. Прва је потекла са највишег брда изнад пештерског поља. Тамо где је цар Трајан по први пут јасно сагледао границе свога царства. Три дана и три ноћи је провео на овој ледини опчињен лепотом која му се указала.

“Његова свита, чувши то, изградила је овде, дакле, део његовог царства са дворцем који је служио њему као поглед на цело ово пространство. Дан данас круже приче како је овде закопано благо. Како имају тајна врата на Тројану. Али је законом републике Србије је то ископавање и забрањено. Углавном се користи за пешачење од места Крња јела”, истиче Сабахудин Абдагић, Туристичка организација Сјеница.

У подножју Тројана налази се језеро у којем је живела троглава аждаја. Као и у легендама из Лида у Палестини и Силени у Либији сваког дана је тражила да јој се као жртва принесе млада девојка па била то и царева кћер. Када је најмлађа и најлепша од пет Трајанових кћери одабрана за жртву у помоћ је прискочио свети коњаник.

Према предању људи из овог краја, велика, митска битка између Светог Ђорђа и троглаве аждаје није се одиграла у Палестини или Либији већ на овом месту у подножју Тројана. Првим ударцем Свети Ђорђе је посекао ову стену одакле је потекла вода а тек потом и аждајине главе. Од тада се ово место зове Ђурђевица.

Вода са Ђурђевице је лековита. Сваке године, другог августа овде муслимани славе Алуђин а православци Илиндан. Девојке се више не плаше троглаве аждаје и долазе на вашар у Ђурђевицу у најлепшим ношњама, окићене златом. Ношње и златни дукати коштају колико и стан у Београду тврде упућени. Посечене аждајине главе одавде су летеле на три стране. Где су пале ту су села Браћак, Крња јела и Пружањ.

“Има ту села низ. Крња јела како је то он то окрњио ту мачем ту аждају. Па доле баћица па Точило где је точио крв и Хараповица. Има Сува река где је она достигла и где се осушила” каже Елвир Ћосовић из села Браћак.

Легенда о последњој прашуми на Пештеру се са страхопоштовањем приповеда и данас. Прашума је део резервата природе Гутавица.

“У народу је другачије позната као и Уклета шума јер предање и легенда говори како нико не сме да узме дрво из те шуме и да га искористи за градњу јер ће му се нешто лоше десити у ужој породици. Једино се никад ништа не би лоше десило када би се дрво користило за изградњу верског објекта попут ове џамије која се налази у селу Угао”, додаје Абдагић.

Легенде су део народног блага овог краја. То су природна знамења Пештерског поља, које је и законом заштићено подручје. Посетиоци их походе како би их открили и уживали у њима баш као и цар Тројан.