Како се неолит ширио, открива aустријско-српски тим на археолошком локалитету код Лебана

Из утробе земље израња читаво насеље. Очувани остаци кућа, камени гроб са скелетом и на хиљаде делова предмета од керамике, камена, метала, костију сведоче о животу првих земљорадника на подручју општине Лебане у доба неолита.

"Поуздани подаци о становању на локалитету Свињаричка Чука долазе из периода старијег неолита, старчевачка култура из периода раног и средњег бронзаног доба где имамо куће", каже Владимир Стевановић, виши кустос-археолог Народног музеја Лесковац.

Анализама наши и аустријски стручњаци истражују развој првих села. Њихова економија заснивала се на сточарству.

"На узгоју домаћих животиња, првенствено оваца, коза, говеда и свиња. Поред сточарства они су се бавили и ловом", објашњава Даница Грујић, докторанд Археолошки институт Београд.

Како крамповима иду дубље, у ране слојеве неолита тако проналазе необичне, минијатурне алатке од камена. Доктор Богдана Милић је међу водећим стручњацима у Европи за ту област.

"Почињемо нову сарадњу са научно-истраживачким саветом у Шпанији, у Барселони где радимо функционалне анализе. Тако да ћемо поред производње и сировина исто добити нове информације о томе како се тај камен користио", наглашава др Богдана Милић, Археолошки институт у Бечу.

Презадовољни су досадашњим резултатима који указују на то да су долине Мораве и Вардара још од праисторије важан коридор за миграцију становништва. Циљ пројекта је да се реконструише долазак неолита у Европу. Свињаричка Чука има кључну улогу.

"Прво да се пронађе та празнина између Егејског мора и Дунава односно да се утврди начин на који се неолитизација ширила. Други део циља је пронаћи регионалне карактеристике насеља у неолитском периоду", каже др Барбара Хорејш, научна директорка Арехолошког института у Бечу.

"Руководим истраживањима на локалитету Амзабегово у Македонији, познат неолитски локалитет. Овде је у Јужној Србији фокус на локалитету Свињаричка чука. Циљ је да направимо компаративни приступ у проучавању та два локалитета", истиче др Дарко Стојановски, Археолошки институт у Бечу

У 2025. години археологије у Србији вредни експонати са Свињаричке Чуке постаће део сталне поставке лесковачког Народног музеја. Ново светло о праисторији Јужноморавског слива донеће и монографија коју већ припремају.