Откуд веровање у лековитост медвеђег лука

Црембош је лековита самоникла биљка која расте у буковим и храстовим шумама. На Јастрепцу га има на потезу Језеро Мечије стене, до хиљаду метара надморске висине.

"Медвед када се пробуди из зимског сна, он прво тражи црембош. Пошто је био у зимском сну, ништа није јео, прво се наједе црембошом, пошто је он калоричан и да прочисти уједно и црева, да прочисти свој организам. Зато се зове медвеђи лук", наводи Мића Трипковић, планинар из Крушевца.

Током пролећа беру се млади листови црембоша. Мирише на бели лук и то га разликује од сличних отровних врста биља: ђурђевка и мразовца. Користи се за исхрану и као лек.

"Одприлике сада од краја марта, почетком априла, може да се бере све до краја априла, почетка маја. После га више нема", истиче Милан Крњевић из Крушевца.

Илија Миловановић, једини стални становник Јастрепца наглашава: "Црембош је добар. Он ме, можда и одржао оволико дуго на Јастрепцу. Ја имам скоро 80 година. Од црембоша највише правим салату. Исецкам на танке трачице, посолим, сипам сирће и зејтин и одозго убацим сира и то нема лепше салате од тога."

Црембош је богат минералима и етеричним уљима. Помаже код несанице и малаксалости.

Др Весна Ракоњац, дијетолог Завода за јавно здравље Крушевац каже да позитивно утиче на крвне судове и ниво холестерола и да га треба користити углавном у свежем облику да би задржали ону количину витамина це који има у себи.

Данас у свету постоји око 400 врста црембоша. У Србији се зна за 27. У 19. веку, Јосиф Панчић га помиње као чудотворну биљку.