Читај ми!

Како је Љубиша Ранђеловић спојио пољопривреду и позориште

Уз Лесковачки културни центар, на територији Лесковца има још 5 домова култура, од тога два на сеоском подручју. И баш они имају дивне људе и дивне идеје. Потврђује то Љубиша Ранђеловић, наш вишедеценијски сарадник, који је спојио пољопривреду и културу.

Надимак је добио у средњој школи од професора српског језика Николе Коцића некада градоначелника Лесковца, јер је добро причао вицеве. Данас када је закорачио у осму деценију живота када неког у Лесковцу или његовом селу Залужњу питате знате ли Љубишу Рандјеловића сви ће вртети главом, али када кажете знате ли ко је Џуџа онда ће вам уз осмех дати потврдан одговор. После средње школе запослио се као организатор у Дому културе у Печењевцу и врло брзо постао глумац аматер.

“Имали смо драмски студио аматерски који је водио Кражић покојни и морао сам због посла да будем ту. И знао сам текст од свих глумаца који су били на сцени значи целу представу сам знао. И једном се разболео један глумац и ушао сам ја и од тад више се нисам скинуо од даске које живот значе”, каже Љубиша Ранђеловић Џуџа.

Отварање дописништва РТС-а у Лесковцу наравно није прошло без Џуџе, а игроказ “Кам ги три“ и данас се препричава.

Од тада Љубиша Ранђеловић постаје стални сарадник лесковачког дописништва. Снимају се рубрике о јужном воћу у пластеницима, о крави која даје више млека када слуша хармонику, а Џуџа је био и инспектор на зеленој пијаци који проверава да ли се поштују правила Европске уније. Наравно пратили смо и његову акцију када је организовано водио комшије, рођаке и пријатеље у позориште.

“Како ја сељака да одведем у позориште да он извади паре и плати карту. Снађем се за аутобус за гориво, а кромпир однесно као улазницу за представу, а тај кромпир они дају у Црвени крст”, каже Љубиша. -

Велико пријатељство везује га за Љубивоја Ршумовића, неизбрисиве успомене за Добрицу Ерића и Данила Лазовића. Најкреативнија идеја неког сеоског Дома културе у Србији је ликовна колонија „На крилима маште" на Власинском језеру. Осмислио ју је пре тачно три деценије. Заслужено признања.

“Ово ми је много драго мој другар и брат Добрица Ерић је написао песму “Песма о Џуџи”. А ово је златна значка Културно просветне заједнице Србије. А ово је Вук Караџић? Добар ти је овај Станоје Главаш каже ми један”, каже Љубиша.

Љубиша данас ужива у пензији са унуцима. Човек који је могао све да организује, свима да помогне, сваког да засмеје за живота постао је легенда.

субота, 20. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво