Читај ми!

Како живе Стевановићи на Кукавици?

С једне стране лесковачке котлине богата моравска села, с друге, планине. Планинска, удаљена села све су празнија, а заједничка мука су им лоши путеви. Посебно је то приметно изнад водосистема Барје. Суров је живот на Кукавици.

Са једне стране хучи Ветерница, на другој, горостасни врх Бунатовац натркриљује плодна поља, пашњаке, малињаке, шљивике. На планинској коси у Црцавцу разбацано 30-ак кућа. У њима остало 60 горштака. Већини је шума хранитељица. Засеок Липар је пуст. Суседну махалу Коприва чувају само 4 породице. На тромеђи Лесковца, Врања и Владичиног Хана, на 1100 метара надморске висине је кућа Стевановића. До њих ни пута ни мобилног сигнала.

Од наших домаћина у махали Коприва деле нас 2 километра која су непремостива. Остала је само стена. Одавде морамо пешице.

Кангал Астор најављује госте и вукове. Поред старе тугларе Стевановићи граде нову кућу. Обрађују 20 хектара земље. Штала је пуна и обор и амбари.У авлији кокошке и кошнице. Славко је на прагу девете деценије. Док има снаге, каже, радиће.

"Може да се живи али немам друштво с ким говеда да чувам. Сам се разговарам, сам чувам говеда. Нема нико у селу неће да чува. Све је добро, али што немамо пут то је најгоре", каже Славко Стевановић из Црцавца.

На њиву више не може. Издају је ноге али не и веште, вредне руке. Ведрог духа и душе широке као планина Радмила се радује гостима.

"Лепо, чист ваздух, имаш да једеш, имаш да пијеш, вода добра. Све је лепо, фино за живот кажем ти. Никад ја не би отишла одавде, нигде", каже Радмила Стевановић из Црцавца.

Планине се не одричу ни њихови син и снаја.Горан је учитељ и ради у Лесковцу. Надомак града саградили су кућу, али се родна груда не напушта.То у аманет остаје и њиховим ћеркама и сину.

"За мене је то најлепше место на свету. Сваког викенда иако радим доле у граду долазим овде. Овде је баш здрава средина. Производи се све здраво", наводи Горан Стевановић из Црцавца.

Бурад и балони пуни су ракије. Ова од шљиве тривоњке стара је 30 година. На имању Стевановића 600 стабала старих сорти шљива, јабука, крушака.

"То ми је као неки хоби. Где год сам, када сам радио по теренима ја сам од свуда доносио пелцере. Сад су то велика стабла која рађају и то се стварно не прска", каже Горан Стевановић из Црцавца.

У подруму од камена чува се и бели мрс. Снежана седмично направи 50 килограма сира који са Кукавице одлази широм земље, чак и у Аустрију.

"Дневно помузем 50 литара млека, онда процедимо, усиримо и кад се ухвати једно два, три сата пресипамо у цедиљку. Исцеђен сир исечемо. Велије стављамо у дрвено каче, у пресолац. И ту може да стоји једно годину дана у тај пресолац", објашњава Снежана Стевановић, Горанова супруга.

С тешком муком се стиже до крова Црцавца, али вреди због овог раја на земљи, погледа који сеже до лесковачке котлине, због честитих и упорних горштака који госте дочекују као најрођеније. Жеља им је да их буде више и чешће.Има и воље и планова за туризам само још за пут да им се помогне.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво