Како је Лесковац између два светска рата постао европско привредно чудо

Између два светска рата на лесковачкој калдрми било је 36 фабрика. Предузимљиви и марљиви Лесковчани су стварали бољу будућност за свој град и државу.

"Лесковачка индустрија се развијала американском брзином и ширила се. Излазила је из поља текстила у поље хемије, у поље гумарства. Лесковчани су били први у много чему што се тиче индустрије у Србији. Међутим оно што је исто интересантно за све те Лесковчане јесте да је лесковачка индустрија настала буквално 100 посто сопственим капиталом. Значи од тог дуката који су они зарађивали као слуге код Турака или богатих лесковачких чорбаџија настали су читави комплекси фабрика у Лесковцу, Параћину, Београду, у Карловцу. Лесковачка централна банка кажу да је била највећа од Београда до Скопља у том делу старе Србије", наводи Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

У то доба цветали су трговина, занатство, угоститељство. Лесковчани су се поносили и својим палатама.Темеље прве, чувене Гаретове палате поставио је Костадинов прадеда, Димитрије Цветковић. Богатство и углед донела му је трговина.

"Прадеда је толико новца имао да није знао шта да ради. У договору са синовима да би могли да живе заједно у заједници почео је да прави палату. Ово је део инвентара из чувене лесковачке Динчетове кафане. Динче је био Ваш деда. Поносно носим његово име јер је исувише цењен у то време био. У кафани се служио роштиљ, вино, ракија, салате, музика је била повремено, деда је мој увесељавао људе, муштерије свирајући дудук", каже Костадин Цветковић, грађевински инжењер у пензији.

Између оријенталног и модерног, европског лица града Лесковчани су сачували посебност духа. Печат златном добу дају и развијена просвета, издаваштво, здравство, богат културни и друштвени живот. Велелепни хотели Париз и Костић у центру града надметали су се са забавама.

1928. године у Лесковачком гласнику је забалежено да је за 12 месеци одржано више од 500 балова, елитних забава, соареа, матинеа. Лесковац је био српски Манчестер, а сијао је као Париз. У чему се још огледао европски ритам живота.

"У начину одевања.Мода је посебна прича. Како сведочи лесковачка штампа и многе старе фотографије Лесковчанке су носиле европске хаљине равних кројева, откривених чланака, потпетице као и кратке бубикопф фризуре, док су времешније госпође носиле и даље српску грађанску ношњу. Када је реч о културном животу најзначајнији догађаји у Лесковцу између два светска рата били су оснивање правих биоскопа Славуја и биоскопа Корзо или Бердићевог биоскопа као и академско позориште 1934. године", наводи Александра Гргов, историчарка Народног музеја у Лесковцу.

Визионари, градитељи, мераклије. Лесковчани који су за пола века успели да турску касабу претворе у моћан индустријски центар заслужили су посебно место у музеју и сећању.