Крагујевац: Када је одиграна прва позоришна представа

Уз изговор да му престоница није као друге "царствујушће вароши и градови" ако у њој нема позориште, наговорио је Јоаким Вујић кнеза Милоша да оснује театар.

Не баш вољно, омекшан ласкањем, а и да себи нађе забаву, Кнез пристаде и одреши кесу. Настаде трка у вароши. Моловање просторија у здању Типографије, израда бине, седишта, набавка завеса, костима.

„И није се се разликовало много од пучких забава. И сам Кнез без нарочитих културних искустава то перципирао као облик разоноде, народног весеља, чак помало и скарадног“, наводи Саша Миленић, филозоф.

И док је за писца, преводиоца, редитеља и глумца, Вујића, позориште било место на којем се много може научити о лепом и племенитом, Кнежева природа, била је гладна мађионичарских атракција, магијског и чудесног. Играло се у дане празника за пригодне свечаности. Не по жељи народа, већ кад је Кнез хтео. У позоришту је припаљивао чибук, пио кафу, прекидао представе, љутио се и одлазио, ако нема Шлезингерове музике.

„Свето тројство у позоришту. То је на првом месту писац, други је глумац и трећи је гледалац. Ако се ту нешто поремети, онда нема позоришта“, истиче Јован Глигоријевић, редитељ.

Упињао се већ остарели Јоаким са својом дружином, да одржи прво Српско позориште. Сукобљавао са кнезом, прилагођавао репертоар, трпео увреде неписмене и неуке публике, за коју су глумачке вештине, биле поспрдно "вртигузање."

„Реч - две проговорити бих хтео о Крагујевцу, овом месту у којем од вечерас дејствује первиј Књажевско-сербски театар“, говорио је Мија Алексић као Јоаким Вујић.

„Кнезу је нарочито забава била то да препозна који се то неваљалац преобукао у женско, па да га прекори понекад чак и каштигује“, наводи Саша Миленић, филозоф.

Само две године после прве представе одигране током заседања Сретењске скупштине, Кнез губи вољу за позориштем, а престоницу сели у Београд. Снове су остварили и Милош и Јоаким: Књаз као владар који је основао прво државно позориште у Србији, Вујић, као његов "отац".

„Увек када прођем поред њега, ја му се јавим: добар дан тата, помаже Бог тата“, каже Милић Јовановић, глумац Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Јоаким Вујић и даље остаје инспирација за редитеље, глумце, драматурге.

Велико и важно дело, за понос и сећање. А, где је српски театар данас?

„Србија никад није имала толико добрих драмских писаца који се играју не само у Србији него и у региону и широм Европе“ наглашава редитељ Јован Глигоријевић.

“Па, нек вам је наздравље!“, говорио је Мија Алексић као Јоаким Вујић.