Зашто је између два пописа пољопривреде свиња мање за 30 одсто, а говеда за петину

У мачванским селима многи обори су последњих година празни, у већини случајева због нестабилног тржшита, али и афричке куге свиња. Од производње углавном су одустали мањи произвођачи.

“Они којих је било 70 - 80%, то су произвођачи од 3 до 15 крмача, 50 до 250-300 товљеника, њих највише нема, они нису успели у тој транзицији, нису повећали производњу, можда неки нису ни могли, њих је највише убио увоз прасади и нелојална конкуренција са западом”, наводи Мирко Ђукић, сточар из Дубља.

Тренд пада броја стоке је вишедеценијски. 2012. имали смо нешто више од 3.407.000 хиљада свиња. У оборима је сада око 2.263.000 хиљаде грла, што је око 1.143.000 мање него пре 11 година.

“Ја имам податак да је од 2000. уништено милион крмача. Значи, 2000. смо имали милион и двеста хиљада крмача, сада имамо око сто и нешто хиљада. Значи, за 24 године, уништили смо милион крмача. То је страшан податак што се тиче свињарсва'', наглашава Мирко Ђукић, сточар из Дубља.

“Право мерило и права информација је колико квантитативних приплодних грла имамо, јер само они могу да репродују ново стадо. У случају да ми њих немамо, ми ћемо бити осуђени на самогојство. Што се тиче свињарства у АП Војводина, имамо констано повећање квантитативних приплодних грла током године'' истиче проф др Иван Радовић, Пољопривредни факултет Нови Сад.

У односу на претходни попис, празније су и штале. Говеда је било 908.000, сада их је нешто више од 725.000, односно око 182.000 грла мање.

“Највероватније је смањено због смањености броја грла крава, пошто се ја бавим узгојем товних бикова. Примећујем да су цене телади доста отишле, највероватније је то један од проблема који мучи данас и млађег и старијег сељака'' каже Чедомир Стојиновић из Дреновца.

Дарко Макевић, сточар из Метлића каже да је до сада држао 43-44 бика, додаје: “Сада око 50 комада имам. Хране имам довољно, поготово ове задње године родило, а није нека цена, па сам одлучио да стоку храним са том храном.

“Полако се окрећемо са млечног говедарства, ка товном, због тога што је товно говедарство у овом случају много једноставнија производња. Јер, млечно говедо је ферари у аутомоблиској индустрији. Тако неком производњом наши произвођачи нису припремљени свих ових година, иако постоје не мале субвенције свих ових година”, каже проф др Иван Радовић, Пољопривредни факултет Нови Сад.

Подаци показују и да се сточарством се у Србији бави мањи број пољопривредника. Од укупног броја газдинстава 61,7% је оних који гаје стоку, а на претходом попису било их је око 15 одсто више.