Све мање мајстора који праве кровове од маћанских плоча

На прсте једне руке сада се могу набројати мајстори који знају поставе кров од камених плоча. Затворени и зарасли су и некада чувени мајдани из којих се вадио и клесао материјал којим су вековима покриване куће у ивањичком крају. Редослед постављања плоча, техника бушења и закивања неке су од вештина тог заната.

“Тачно се по звуку осећа, као меденица или звоно оно што би рекли да има свако своје звук или по величини или по квалитету. Е тако и плоча исто има по тврдоћи. Значи то мора да знаш”, каже Марко Марковић, мајстор из села Маће.

Иако се са таквом покривком, по мишљењу мајстора Марка, ништа не може мерити, ни посла нема као некада. Сада углавном поправља или покрива куће старим материјалом. Кровови неограниченог века трајања направљени од маћанских плоча увршћени су у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

“Желели смо да подстакнемо људе да и даље чувају то своје културно наслеђе и да даље буду препознатљиви. И заиста у том послу смо успели да организујемо и школе које ће да обуче будуће мајсторе, јер у суштини много је мање мајстора него што је било раније, али та нит није прекинута”, истиче Снежана Ашанин, етнограф Народног музеја у Чачку.

У Национални регистар до сада је уписано 50 елемената, са циљем да и друге локалне заједнице представе наслеђе свог краја.

“Да га верификују и кроз наша стручна научна истраживања да му повећају видљивост да схвате његов значај и да прошире видљивост тих елемената”, наводи др Биљана Ђорђевић, музејски саветник.

Иако су савремени грађевински материјали потиснули маћанске плоче, традиционално градитељство ивањичког краја чува изворност и културно наслеђе непроцењивог значаја.