Како пшеницу у Банату заштити од глодара

На огледном пољу Института Тамиш пшеница је у фази бокорења и у добром је стању, али није тако на многим њивама у Јужном Банату, јер се каснило са сетвом. Проблеме прави и велики број глодара, који је примећен још прошлог месеца.

У Јужном Банату је ове године посејано мање пшенице него прошле јесени. Један од разлога је пад откупне цене, а ту је и страх од вирусних болести. Прошле и претпрошле сезоне преносили су их инсекти и иако сада то више није већи проблем, пољопривредници су забринути.

“Има доста случајева где су људи почетком октобра имали спремљене њиве, али су доста одлагали сетву и те површине су остале непосејане", наводи Јан Бабка из Института Тамиш.

Различито време сетве довело је до осцилација у стању пшенице. Нека је већ у фази бокорења, а нека тек клија или ниче. Пољопривредници ће можда сејати и у децембру, али то ће смањити приносе. Стигао је и први мраз.

“То у овој фази развоја не би требало да битније утиче, уколико то не буде дуже трајало и ако се минус не буде даље повећавао", додје Јан Бабка.

Још један проблем примећен је у октобру- велики број глодара, пољских мишева и волухарица. На то су утицале климатске промене.

"Имамо велики проблем са градом, невременом и оним олујним ветровима, који су допринели да кукуруз и сунцокрет, који су на себи имали зрно и семе, дошло је до осипања, сламања таквих биљака, које су остајале на парцелама. Е то је био извор хране за ове штеточине", каже Маја Судимац из Института Тамиш.

Стручњаци кажу да се морају обилазити њиве и по потреби користити родентициди, при том водећи рачуна о здрављу људи, али и заштити животне средине.

“Рукавице и маске пре свега, а што се тиче заштите животне средине, морамо водити рачуна да не дође до тровања нециљаних организама, дивљачи и птица", објашњава Маја Судимац.

Глодари се хране прво семеном, а после увлаче целе биљке у рупе, стварају оазе и тако смањују приносе. Стручњаци упозоравају да се након примене родентицида те рупе морају затрпати.