Читај ми!

Кад прихватилиште постане дом: Да ли има довољно места у Прихватилишту у Врању

Пред зиму се број корисника Прихватилишта за стара лица у Врању повећава. Тренутно их је двадесет осморо. Смештени су углавном стари и социјално угрожени о којима нема ко да брине, да зимске месеце проведу у топлом и на сигурном…

Када напусте свој дом, када их стегну глад, хладноћа и самоћа, уточиште проналазе у Прихватилишту. Неки од њих привремено, да презиме у топлим просторијама, уз редовне оброке, а други ту проведу више година.

boxPluginImg"У Прихватилишту сам због тога што нисам имао где да живим, две године сам био на улици и онда су ми понудили ово место" каже Дарко Јелак, из Панчева.

"Мени је овде сасвим добро, ја немам никаквих проблема", задовољна је Слободанка Вукадиновска из Трговишта.

"Да презимим ту зиму и након тога да се вратим неком свом животу и неком послу. Како сте задовољни овде? Ја сам изузетно задовољан, јако су комуникативни, воле да помажу у свему", објашњава Ненад Николић из Београда.

У Прихватилишту имају медицинску, социјалну, психолошку и правну помоћ, три оброка, свој кутак, и даноноћну негу.

"Помажемо им око пријављивања на Тржишту рада, лекарског уверења за даљи смештај пошто је наша установа, ту могу да се задрже до шест месеци", наглашава Снежана Тасић, социјална радница у Прихватилишту за старе у Врању.

Прихватилиште у просеку прими 30 корисника, у зимским месецима збрињавају и више. Осим из Пчињског округа захтева има и из Панчева и Пожаревца, јер је затворено прихватилиште у Малој Крсни.

"Уколико временски услови буду захтевали и уколико се тражи кревет више одговорићемо сваком позиву нећемо дозволити да ниједно лице остане незбринуто и у хладним данима такорећи на улици", истиче Ивана Тасић, директорка Центра за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању.

Хладне јесење дане проводе у топлим просторијама, друже се уз друштвене игре, плету, цртају, играју шах, организују радионице.

петак, 09. мај 2025.
16° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом