Како живи породица Стефановић која се из Новог Сада преселила у село Доње Гаре код Лесковца

Октобарско сунце злата вреди, јесења паша је посебно важна па је стадо оваца тешко дозвати. Док Милица и Стефан језде пространим пашњацима села Доње Гaре код Власотинца, њихов брат Лазар мирно спава у кући у коју се породица Стефановић недавно преселила из Новог Сада. Иван је дошао на прадедовско имање. Родом из Бања Луке, по образовању дипломирани инжењер пољопривреде и Босиљка овде ужива. Имају двадесетак оваца, козе, мали пластеник. Пуно је посла.

“То је све једно велико уживање, да није тако не би били овде. То је живот, да радим у фабрици устајала бих у пола пет и у четири и враћала би се кући у мрак”, наводи Босиљка Стефановић, село Доње Гаре.

Струјом се снабдевају преко соларних плоча иако је бандера на метар од куће. Пара за прикључак немају јер до зиме треба средити кров, олуке, столарију.

“Зими долазимо до тога да морамо да искључимо фрижидер да би тај период тих пар дана када напада снег и када је облачно да би могли да компензујемо”, каже Иван Стефановић.

Стефан има четири године, Милица две. Школи у Тегошници која укупно има тринаесторо ученика доносе наду у боље дане.

“Без дечије граје, без школе, нема ни села”, наглашава Радован Петровић, директор ОШ “Вук Караџић”, из Тегошнице.

“Они својим понашањем, својим животом, својим васпитањем деце, утичу на све нас да побољшамо наше понашање, наше схватање вере и живота и труда за бригу о породици”, наглашава Срба Такић, из Удружења поштовалаца Свете Горе из Власотинца.

Стефановићи су свесни свих искушења која их чекају, али нису се покајали, напротив.

“Дошли смо овде пуног срца и пуног срца остајемо, и не планирамо уопште да се вратимо за Нови Сад”, истиче Иван Стефановић.

“Треба човек да зна шта је приоритет у животу. Ако је приоритет посао и каријера онда треба да буду посао и каријера, ако је то породица, ако су то деца - онда је то живот на селу”, закључује Босиљка Стефановић.

У селу Доње Гаре нема добрих путева, нема доброг интернета, нема оваца, крава, коза као некада. Али има дивних пашњака, изворске воде, чистог ваздуха, пространства и лепоте који оплемењују. А то нема цену. Зато је ово једна срећна и испуњена породица.