Сачувајмо сећање на Краљевачки октобар

Тог октобра готово да није било куће у Kраљеву која није завијена у црно. Локомотивска хала била је последња станица краљевачких мученика. Извођени у стотинама на ледину, сами су копали своје раке.

„Углавном су позивали раднике да приме плату, онда су их на превару затварали и доводили овде. Имали су неку малу асистенцију, тада домаће жандармерије. Већина нису хтели да се одазову том позиву, чак је и 40 стрељано", објашњава хроничар Краљева Милан Матијевић.

О величини трагедије говори податак да је пред стрељање град бројао око 13 хиљада становника.

„Структура страдалог становништа указује на застрашујући демографски ужас који је задесио овај град, чије су се последице дуги низ година касније осећале, а осећају се и данас", каже Мирјана Савић из Народног музеја у Kраљеву.

Стрељано је 106 особа млађих од 18 година, а највише жртава је имало између 25 и 45 година. Убијено је и 29 жена. Након ослобођења, нове власти кренуле су са лицитирањем бројем жртава. Прво се говорило 9.000 људи, данас је именом и презименом идентификовано 2.200 жртава.

„То гробље је неколико пута уређивано, прављене су неке пирамиде све док није расписан јавни конкурс, када је наш чувени архитекта Паја Kрунић дао ово изванредно решење за изградњу спомен парка, као што видите, који симболично представља дрво пресечено у свом расту", наводи хроничар Краљева Милан Матијевић.

Пројекат гробља стрељаних никада до краја није завршен, а током последње деценије више пута је вандализован. На овом месту су организоване борбе паса, кондициони тренинзи, пуштани су коњи на испашу, а проблем је и изливање феклија. Са леве стране се налази кафана, са десне фудбалски стадион. Град је тек ове године решио део проблема.

„Тако да смо ми последњих година предузели одређене кораке да ово место заштитимо, оградили смо га, увели редовно стражарање даноноћно", каже помоћник градоначелника за културу Милош Милишић.

Питање је и зашто место страдања, које је некада 14. октобра окупљало 20 хиљада људи, последњих година посети неколико стотина.

„Ми смо вратили програме који су музичко - поетски, међутим нисмо успели да вратимо Kраљевчане на ово место", објашњава помоћник градоначелника за културу Милош Милишић.

Нема више, као у Kрагујевцу, ни директног преноса обележавања годишњице стрељања. Наставници кажу да је неоходно вратити као обавезу јавни час о страдању Kраљевчана у Другом светском рату.

„И вратити ту тему у наше учионице. Та тема је потпуно одбачена, због идеолошких или било каквих других разлога. Оно што треба да буде заједничко, заједничка је била њихова жртва, а и заједничка је наша воља да се боримо да они и даље живе са нама", наводи наставник историје Милан Вучетић.

Тој борби, тврде историчари, морају се прикључити све релевантне институције, јер у супротном идемо ка забораву. Тиме би наши преци изнова били убијени, а ми бисмо изгубили идентитет.