Интимна прича о Ибру

„Стани, стани Ибар водо, али ако бисмо овако интерно окренули могли би рећи теци теци Ибар водо“ каже Мирослав Павловић Кепо, из Еколошког покрета Ибар.

Воду Ибра Краљевчани су увек знали да искористе. Била им магистрала, ледара и фрижидер.

“У време Карађорђа, у време Пљаке, војводе Пљаке овде су постојале воденице и главни снабдевач брашна устаника био је Карановац зато су сплавари имали доста посла, па су великим сплавовима, углавном свиње, превозили до Сталаћа, а од Сталаћа пут Пеште и Беча. Када је Ибар много ледио, секирама су разбијали лед и чували га за летњи период када су кафеџије и хотелијери куповали тај лед” објашњава Драган Драшковић, историчар.

Радили су али и уживали.

“Нама Краљевчанима је Ибар био више од мора, јер ми нисмо хтели да идемо на море” додаје Мирослав.

Ибарски стил пливања је постао и бренд.

“Мало се разликује од овог класичног, јер сви смо ми самоуки у пливању, нисмо се ми школовали у базенима, пливали смо по Ибру и што смо научили то је то” каже један Краљевчанин.

На Ибру, кажу риболовци, и риба најбоље гризе.

“Има скобаља и у Морави можда и више, али овај Ибарски је најслађи на свету” објашњава Мирослав Павловић Кепо.

Свако је имао своје место на шљунковитој обали. Краљевчани их носе у срцу, ма где да су.

“Нас који смо рођени у овом делу Краљева зову Женевци, зато што смо се испод старе кафане Женева купали, и за нас је ово била најлепша плажа на Ибру. Купали смо се и ноћу и дању. Спуштали се од казана на доле. Ибар је овде могао да се препешачи. Овде смо се дружили, славили рођендане, заљубљивали се” присећа се Ивана Миљковић, новинарка РТС-а.

Ибар тече и даље, упркос чувеној песми.

"Не сме да стане. Како да стане, онда би стало све у Краљеву. То је само метафорички речено да стане. Ибар не сме стати" поручују Краљевчани.