Како је од Рудопоља пре осам векова настало данашње Краљево

Вођени духом неуморним и бесмртним, Немањићи су подизали цркве и манастире. Први краљ Стефан Првовенчани одредио је тачно место где ће бити изграђена Жича. 

Плато испод Столова у долини Ибра, област је која се налази на истој удаљености од Цариграда колико и од латинског Рима. Морао је тако јер су византијски цар и римски папа даривали две круне којима је крунисан у Жичи.

После њега крунисани и краљеви Радислав Немањић и Стефан Владислав. Затим Краљ Урош Први, који је засадио Долину јоргована и краљ Стефан Драгутин, два пута као и деда. Велика насеобина у близини Жиче још није постојала.

„То су, углавном, села и засеоци а што се тиче великих градова као што је данашње Краљево, па у близини Жиче, то нажалост не постоји у средњем веку”, објашњава историчар Драгољуб Даниловић.

Први пут се насеље да левој обали Ибра помиње у турским тефтерима 1476. године. Звало се Рудо Поље, што на турском значи Карановац. Тако се варош и звала од 1572. године. И то је све што су Турци оставили за пет векова владавине.

Тек у време кнеза Милоша Обреновића варош је добила препознатљив изглед, а у томе је једна тепсија одиграла кључну улогу.

„Најзаслужнији за данашњи изглед града Краљева је кнез Милош који је дао идеју у једној тепсији са песком. Нацртао је кружни трг како би требало да изгледа средишњи део Краљева и одакле су се улице секле под правим углом”, објашњава Немања Трифуновић из краљевачког Народног музеја.

У вароши је потом изграђена црква 1824, Господар Васин конак и хотел Париз 1870, а варош се још увек звала Карановац. То је променио краљ Милан Обреновић – 19. априла 1882. донео је Указ о промени имена града у Краљево, који се чува као један од најдрагоценијих докумената у државном архиву Србије.

„Краљ Милан лично каже: Решили смо и решавамо. Да се варошица Карановац у Округу чачанском од сада зове Краљево и да се општина карановачка зове краљевска а да се Срез карановачки зове Срез краљевски”, каже Весна Милојевић, директорка Историјског архива у Краљеву.

„Решили смо и решавамо” – стоји у документу који је потписао и тадашњи министар унутрашњих дела Илија Гарашанин.

Шездесет седам година касније другом министру унутрашњих послова, Александру Ранковићу, указана је та част да град по њему добије име – Ранковићево. Био је кум на Титовом венчању и често у његовој пратњи приликом посета председника СФРЈ граду на Ибру.

„У то време се формирају институције, нове институције у тадашњем Ранковићеву. Једна од њих је Градски музеј ‘Ранковићево’ који је променио име у Народни музеј ‘Ранковићево’ 1953. године. А 88 студената пореклом из Краљева на београдском универзитету потписало је петицију да се врати име града”, објашњава Олег Романов из Народног музеја у Краљеву.

Године 1955, вољом грађана, враћено је име Краљево. Грб са седам немањићких круна у званичној је употреби четврт века. Али и оне које су на миропомазању у Жичи носили краљеви Александар Обреновић и Петар Први Карађорђевић, Краљево памти.