Вијa милитарис – најкраћи пут од запада ка истоку

Турес, Квимедава, Пиргос, Шећир Кој – тако се Пирот називао у давна времена. Тврђава на улазу у град је најочуванији сведок прошлости, која пркоси вековима, природним непогодама, освајачима…

„Средњовековна пиротска тврђава настала је на темељима античког утврђења и непосредно уз Цариградски друм односно Вија милитарис (Via Militaris) који је у њеној близини пролазио. Подигнута у другој половини 14. века, у време кнеза Лазара, као источна капија тадашње Моравске Србије и као  важно одбрамбено утврђење које је требало да буде баријера у надолазећем продору Османлија. Не знамо тачно ко је тврђаву подигао, претпоставља се да је у питању неко од тадашњих српских средњовековних великаша”, наводи историчар Давор Лазаревић, директор Архива у Пироту.

Пиротска тврђава је, као типично војно утврђење, била опасана вештачким воденим каналом, како би се лакше бранила од честих опсада. Доњи, средњи и горњи град, када се гледа одозго, подсећају на концентричне кругове, а поједини делови тврђаве имали су посебну намену.

„Ово је донжон кула пиротске тврђаве – њена најистуренија и највиша тачка која је у средњем веку служила и као осматрачница са које су врло лако могли да се уоче непријатељи који се тврђави приближавају", наводи Давор Лазаревић, директор Архива у Пироту.

Пирот је мењао имена, али је одувек на истом стратешком положају – најкраћем путу од запада ка истоку – Вија милитарису. Почели су да га граде Римљани још у првом веку, а њиме су пролазиле војске, трговачки каравани, путници...

„Што се тиче Вија милитариса на простору Пирота, тачније околине Пирота ка Димитровграду, односно та траса пута од Ниша (Наисуса) ка Софији (Сердици), сматра се да је рађена у 3. веку. То знамо на основу историјских извора, али и на основу миљоказа који су пронађени. На миљоказима је писало колико је километара, тачније миља, удаљена наредна провинција”, објашњава Милица Илић, археолог Музеја Понишавља.

А Вија милитарисом – касније Цариградским друмом, често је са караванима путовао и виспрени пиротски трговац стоком и чорбаџија Христа Јовановић. Постао је имућан и утицајан и у 19. веку је саградио велику кућу-конак. Припада балканско-оријенталном стилу, изграђена је од природних материјала и покривена је ћерамидом.

„На спрату куће, изнад салонских врата, налази се оригинални натпис који сведочи о томе ко и када је градио ову кућу. Ту стоји: ‘Машала Христа, Јован, созида дом сеи на 1848. априли петог’. То је једини материјални писани извор о томе када је ова кућа саграђена”, објашњава Мила Панајотовић, виши кустос-историчар Музеја Понишавља у Пироту.

О кући има много легенди. Једна од њих се односи на такозвану ниску собу, која је саграђена по Ристиној жељи. Мајстори су направили мала врата како би му се гости, пре свега Турци, клањали приликом уласка и изласка из собе.

Некада дом Малог Ристе, сада је музејска поставка која сведочи о тим временима

„Изложбена поставка у Музеју Понишавља представља поставку старе, градске пиротске куће. То значи да је поставка из периода од средине 19. до почетка 20. века, тако да овде имамо спој оријенталног и хришћанског”, каже Мила Панајотовић.

И тако… Прошли су векови а Вија милитарис је и даље на истој траси. Само, уместо камена – сада је асфалт. А каравани и даље пролазе – али са много више коњских снага.