За сузбијање афричке куге свиња важно брзо реаговање и примена посебних мера

После 68 дана од првог регистрованог газдинства са заразом афричке куге свиња у чачанском крају појавили су се нови случајеви. Сада се у три села епидемија бележи у 13 домаћинстава, иако се у зараженим и угроженим подручјима примењују посебне мере.

''Строга забрана кретања животиња и спровођење биосигурносних мера, мера дакле које ће онемогућити контакт здравих и чистих газдинстава са животињама које су инфициране, које су извор болести које могу пренети'', каже мр сц вет. Мед. Зоран Дебељак са Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву.

Сточари у чачанском крају брину због ширења болести, а у угроженим подручјима кажу да је додатни проблем што остају без прихода од продаје грла.

''У тренутку када се те исте животиње са нашег газдинства буду клале у кланици, у тој кланици не сме да буде ниједна друга животиња или било које друго месо. То је пракси равно нули, ниједна кланица не би преузела такву врсту одговорности на себе када им је омогућено да из незаражених подручја несметано купују животиње", каже Никола Лазовић, сточар из Катрге.

У пет округа на југу Србије проблема са афричком кугом свиња има од почетка године. Како се сада великом брзином шири стручњаци подсећају фармере и власнике мањег броја свиња да чим примете прве симптоме обавесте ветеринарске станице и инспекције.

'Ми излазимо на терен, узимамо одговарајуће узорке и у нашој овде лабораторији што је веома битно ти узорци се прегледају и у току тог истог дана ми добијамо резулета. Практично за 24 сата можемо брзо да делујемо'', наводи др Зоран Раичевић из Ветеринарског специјалистичког института у Нишу.

Против заразне болести свиња не постоји никаква специфична терапија, ни вакцинација. За сузбијање ширења важно је брзо реаговање.

''Оно што је јако битно да сви дијагностичка испитивања и еутаназија о трошку буџета Републике Србије, значи ништа не иде на трошак власника и немају разлога да скивају да не пријављују већ је суштина да се што пре пријави јер овде морамо да будемо и друштвено одговорни'', објашњава доц.д р Милош Петровић, дир. Управе за ветерину .

Илегалан промет, промет без надзора главни је проблем ширења ове заразне болести, па фармери брину за производњу свиња и меса као и пласмана утовљених животиња.