Злочин у Лежимиру код Сремске Митровице

У порти лежимирске цркве, једне од девет, које су доживеле највећу трагедију Другог светског рата, већ осам деценија у две јаме, почивају жртве настрашнијег мучења и погрома православног живља. У налету одмазде, у јесен 1943. на улазу у село Немци и усташе спалили су у кући непокретног дечака, а потом жене, децу и старце затворили у цркву.

“Ликвидације су започеле 27 новембра у јутарњим часовима и трајале су све до поподневних часова. Негде око 96 људи је по ономе што ми имамо на основу спискова до којих смо дошли убијено, један део је убијен у самој цркви, један део је изведен испред цркве, ту поређан уза зид цркве и пострељан а након тога је миниран црквени торањ, он је пао на цркву, обрушио је сводове и оне људе који су били полуживи је фактички усмртио”, наводи Стево Лапчевић, Музеј Срема.

Крвави пир усташа и Немаца, једина је преживела трогодишња девојчица Делија Лаушевић, коју су родитељи сакрили у јаму за креч и покрили шибљем, где је сачекала да је пронађе сеоска бабица, траварка Јулка-испричао нам је њен унук, Васа Пејчић.

“Она је била у мраку сама, три године стара и то је све слушала и када су јој родитеље клали и убијали и пуцали из ватреног оружја. Кад је све утихнуло, када су се они повукли, онда је моја бака дошла овамо доле кроз ову јаругу и чула је да дете плаче и запомаже, завукла се и ухватила је за руке и изнела је“, препричава Васа Пејчић, из Лежимира.

Бака Јулка је Делији видала ране по телу, али и на души и касније јој пронашла родјаке који су је одгајили. У сеоском храму на плочи уписан је део имена убијених, међу њима и деветнаесторо деце. На иницијативу сремске епархије започет је процес канонизације, а када се заврши ексхумација, кости жртава биће похрањене у цркви.

“Црква ће се одужити тако, самим тим чином што су овде пострадали ти свети, ми их овде већ зовемо свети лежимирски мученици, том канонизацијом. Канонизација је уврштавање у светитеље и ако драги Бог да 2024. године, требало би да буде предложено на сабору који се одржава сваке године у мају”, наглашава Милош Марковић, парох цркве у Лежимиру.

“Свет конзумерски у којем ми живимо, свет који се бори против истинског смисла живљења, можда ће се пробудити тек оног момента кад буде поново схватио шта значи жртва, љубав, мир и радост”, истиче протојереј ставрофор, Јован Милановић, ректор Карловачке богословије.

Да се жртве не забораве, на овом храму биће урађено спомен обележје - бронзана плоча са ликом убијене деце, симбол страдања Светих лежимирских мученика.