Крагујевац: Завичајни писци

Од Књажевско сербске књигопечатње, која је у Крагујевцу радила од 1833. до 1835. године, преко стотинак листова који су излазили између два рата, до чувене Светлости, а потом и Корака текао је пут издаваштва у Крагујевцу. Корак по корак, стављајући квалитет испред локалног, домаћи писци добили су и своју кућу у којој станују векови.

“Писана реч у Крагујевцу живи итекако. Наша замисао је да максимално користимо наш књижевни кутак. У наредном периоду, наши планови су да организујемо потписивање књига наших аутора, дружење са нашим суградјанима”, наводи Мирјана Миленковић, директорка Установе културе „Кораци”.

Књижара крај које се застаје и остаје. На њеним полицима - антологије, монографије, сабрана дела, хронике града. Једни поред других, сви који су на било који начин повезани с Крагујевцом. А Дечје искре, часопис за стваралаштво најмлађих, овде са прекидима живи скоро шест деценија.

“Посебно значајно за Дечје искре је ово време данашње у коме смо се суочили са свим последицама тога да нам деца своје знање и своје способности ослањају на друштвене мреже, на интернет, уместо да читају и да пишу”, истиче Миодраг Стојиловић, публициста и новинар.

Зато установа за културу "Кораци" посебну пажњу посвећује издаваштву за најмлађе и охрабрује их да и сами стварају.

“Да ми деци од најранијих дана усадимо и усмеримо их према књизи, усадимо љубав према књизи, јер само ће тако они касније моћи да напредују и шире своје видике”, наглашава Александар Јањушевић, дечји писац.

Свака нова књижара, празник је за град. Прву је 1834. отворио Глигорије Возаревић, књиговезац и "књигопродавац" београдски.

Од тада до данас, баш завичајни писци, у својим делима чували су и сачували људе, времена, догађаје. Да трају.