Врање: Како да штитимо податке о личности

 Осим што је средство за комуникацију, телефон користимо и за друге активности - плаћање, онлајн заказивање, посао. Међу млађима је чешћа употреба друштвених мрежа, а на готово свим платформама је потребна регистрација, односно остављање личних података.

"Такве су апликације, оне саме преузимају и шта да радимо."

"Мислим да на превише места остављамо превише података, да ли је то Фејсбук или нешто друго, имају превише наших података, бројеве, адресе и мислим да се то користи у лоше сврхе."

"Ја у Месинџеру некад добијем поруке типа да оставим број рачуна јер ће они да ми дају неке награде и не знам шта. А уствари се испостави да је то нека превара", наводе анкетирани.

О значају заштите личних података, актуелним законским решењима, и зашто је то важно за ширу заједницу - говори се на обукама.

"То је данас горуће питање, тако да је одговорност свих нас који учествујемо на овом пројекту заиста висока и овај домен активности у склопу нашег пројекта потпада под кластер основна права", каже Никола Ружичић, сарадник ГИЗ-а, координатор пројекта.

Уколико грађани сумњају да се злоупотребљавају њихови подаци, могу да се обрате и Служби повереника.

"Први корак у заштити наших права је да онај ко рукује нашим подацима одреди лице којем ви можете да се обратите када вас интересује било шта о заштити ваших података, обраде и тако даље", наводи Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

"Поступамо у складу са нашим Законом и са Законом о инспекцијском надзору, сходном применом ми увек изађемо на терен, спроведемо инспекцијски надзор, уколико имамо представницу која указује да је дошло до повреде података о личности", истиче Емина Ковачевић, шефица Одсека у Сектору за надзор над заштитом података о личности у Служби Повереника.

Теренске обуке које се реализују у 15 локалних самоуправа, организују се у оквиру пројекта "Подршка јачању владавине права у Србији.