Како Димитровград чува успомену нa суграђанина - редитеља Златана Дудова

У Строшеној чешми, старом Димитровградском насељу, родне куће Златана Дудова више нема, али рођаци још увек чувају успомену на познатог редитеља.

„Нас обавезује да будемо људи попут њега с обзиром да је био врло привржен социјалној ноти и бринуо је за човечанство и за људе и то је својим филмовима и доказао“, каже Александар Георгијев, унук Златана Дудова.

Златан Дудов је 1922. године емигрирао у Берлин, а 10 година касније режира филм „Гладни стомаци“, који по оцени критике спада међу 100 најбољих остварења светске кинематографије. Ради са Фрицом Лангом и Бертолдом Брехтом. Пошто одбија понуду да режира за нацисте, бежи у Париз са забрањеним филмом „Мехурићи од сапунице“.

„Он је представник једне ретке групе стваралаца који проналазе начине да овај свет учине бољим. У данашње време, његове социјалне идеје можда делују наивно, али су биле адекватне времену у коме је стварао. Његово дело мери се са врхунским достигнућима совјетске кинематографије и ослања на Брехтову традицију у литератури и театру“, истиче др Александар Донев, аутор књиге о Дудову.

Дудов се у Берлин вратио после рата, покренуо филмску индустрију Источне Немачке и посветио се раду са студентима.

„Ми довољно можда и не знамо ко је заправо био Златан Дудов и колико је велики његов значај и допринос за светску кинематографију. Можда је ово и добар тренутак да наше суграђане и потомке Дудова упознамо са неким детаљима из његовог живота“, наводи Албена Милева, директорка библиотеке „Детко Петров“.

Народна библиотека из Димитовграда припрема зборник радова о животу и делу Златана Дудова, који ће бити представљен 12. јула, на 60-огодишњицу редитељеве трагичне смрти.