Како временске прилике овог пролећа утичу на пчеле и воће

Пчеле не излећу из кошница уколико су дневне температуре испод дванаест степени. Сада је време да се друштва максимално развију и да спремна дочекају главну багремову пашу.

"Негде је багрем измрзао, негде је проређен, негде је почео да се отвара. Уколико се временски услови поправе, надамо се да ће бити нешто од меда”, наводи Чедомир Младеновић, председник Удружења пчелара "Матица" у Врању.

"Ја мислим велика већина друштава ће бити спремна колико толико, али све зависи од времена. Време може да буде у току дана и топло, али ако су ноћи хладне, нема Бог зна каквог уноса и приноса меда", истиче Велимир Стевановић, пчелар из Врања.

Пчелари кажу да у многим кошницама нема довољно хране, па пчеле прихрањују сирупом од шећера. Прошле године багремовог меда је било, а претходне деценије, временске прилике нису дозволиле пчелама да довољно сакупљају нектар са биљака.

Пчеле су највећи опрашивачи и сваки трећи залогај који поједемо је захваљујући њима. Њих највише угрожава неодговорна употреба пестицида.

"Употребом пестицида и хемије, дивљи опрашивачи су потровани, остале су само још пчеле. Пчеле су битне, пчелари имају корист само три посто, све остало има друштвена заједница", каже Чедомир Младеновић, председник Удружења пчелара "Матица" у Врању.

Да би имали боље приносе меда, поједини пчелари који имају могућности селе пчеле. У једном лету пчела излетница обиђе и до стотину цветова, а за килограм меда потребно је да прикупи нектар са три до пет милиона цветова. Тада превали пут седам пута већи од обима земљине кугле.