Ужице: Прва теретана за особе са инвалидитетом

Једна саобраћајна несрећа потпуно је променила Милошев живот, али тај преокрет, у двадесетој години, иако болан и тежак, чудесном снагом воље прихватио је као своју судбину и нову могућност. Почео је да тренира, да се бори, и кренуо на нови пут – пут успеха.

„Човек треба само да се бори, да не размишља о проблемима. Мислим, не може да се не размишља о проблемима, али што мање, то боље, да те не би увлачило у дубиозу, него да би те подигло горе, да наставиш да се бориш, и да немаш комплекс, што би рекли – зашто си ти повређен, зашто ово, зашто оно, зашто он хода, а ти не. Битно је у глави, да ти покажеш да можеш да будеш бољи и од онога што хода и да више постигнеш од њега”, истиче Милош Зарић, параолимпијац из АК Пора.

Зарић се посветио и младим спортистима, тренира их, помаже, окупља у атлетском клубу, где се негује осећај заједништва и племенитости.

„Ових дана се дешавају катастрофалне ствари у Србији, то не би смело да се дешава, наравно, па овим путем апелујем и позивам све младе, редовне спортисте, параолимпијце, особе са инвалидитетом да изађу да тренирају, да се боре, и да здраво размишљају, то је најбитније – спорт, рекреација, шетња, вожња бицикла, све то нешто што могу да забораве на неке друге радње”, истиче Милош Зарић.

Овде су и они млади који своје време посвећују спортистима, као асистенти, свесни своје улоге и смисла онога што раде.

„Ја сам дошао да волонтирам, да помогнем људима који немају ту могућност да ходају јер је њима тешко и, наравно, треба им помоћ. И ти тако трошиш своје слободно време. Тако је, мислим увек треба помагати људима који то не могу другачије, да ураде сами”, каже Момчило Доковић, из Атлетског клуба Пора.

Многобројна одличја са светских и европских такмичења сведоче о свим Милошевим спортским успесима, али и ови други, кад год неког новог младог Ужичанина наведе да се посвети спорту и здравом животу, за њега су посебно важни. И њих сматра такође својим победама.