Најстарије српско позориште: Од Јоакима Вујића до савременог тетатра

Tоком два века постојања, на сцени Књажевско-српског театра, стасавале су генерације угледних глумаца, редитеља и сценариста.

"Добро дошли у најстарије српско позориште!" - Двери театра отврене су књазу Милошу и његовој свити. Мргудни устаници нису волели позориште.

“Мучно је и упорно Вујићево камчење за грош више из књажевске касе за васпостављање позоришта. Није то ништа до улизиштво и чанколизање. Мало ли је из Народне благајне Милош издвајао за те потребе и раније", наводи се у једној од хроника Књажевско српског театра.

Слава првог српског театра, отвореног премијером комада „Фернандо и Јарика" у инсценацији Јоакима Вухића, трајала је свега годину дана. Проћи ће много времена до оснивања новог позоришта - читав век.

Поклоник позоришне уметности Бранислав Нушић био је иницијатор да се у Крагујевцу оснује Народно позориште града. Прво професионално позориште, после Књажевског театра Јоакима Вујића. Било је то 1935. године.

Јоаким и Нушић утемељили савремено позориште у Крагујевцу. У послератном периоду, па све до 80-тих година прошлог века, стасала је плејада врсних глумаца, предвођена доајенима попут Мије Алексића, Љубе Тадић, Драгомира Фелбе, Бранислава Циге Јеринића, Драгомира Бојанића Гидре, Горице Поповић и других. Потом и врсни режисери Миленко Маричић, Петар Говедарица, Бода Марковић.

“То је период када су на овој сцени режирали заиста велики редитељи, истакнути редитељи. То је период када смо два пута у једној декади били на Стеријином позорју", каже Војо Лучић, продуцент у Књажевско-српском театру.

Позоришту су остали верни, читав свој радни век, и доајени попут Љубомира Убавкића Пендуле и Мирка Бабића. Још се памте маестрале изведбе Бабићевог „Краља Лира" и Пендулине бравуре по текстовима Сремца, Станковића и Молијера.

“И Мирко и Пендула увек су гледали да помогну,  да се, што кажу, поиграју са нама и да нам пусте простор да и ми нешто заиграмо. Нису отимали сцену него су пуштали да свако од нас да свој допринос", наводи Саша Пилиповић, глумац Књажевско-српског театра.

Репертоар позоришта узносе млади глумци и режисери, поникли у Крагујевцу или из других средина.

“Долазе млади људи који су вишеструко способни, који свирају, играју, певају. Који могу да допринесу различитим жанровима овог позоришта", каже Јасмина Димитријевић, глумица Књажевско-српског театра.

“Доста младих долази у позориште, пре свега и због младих глумаца који су на сцени, које они осећају као своју генерацију", наводи Чедомир Штајн, глумац Књажевско-српског театра.

Књажевско-српски театар је суосничач „Сусрета професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић" и две међународне позоришне смотре.

“Један је у мају, један у октобру. Овај у мају заправо је ревијални фестивал. Зовемо га Јоакимови дани. То је у част домаћег писца. А фестивал Јоаким интерфест је од 7 - 15. октобра", каже Младен Кнежевић, директор Књажевско-српског театра.

На Дан оснивања, театар додељује Статуету „Јоаким Вујић" и „Јоакимов прстен" - за изузетан допринос позоришној уметности. Признања са именом оснивача првог српског театра, до сада су, између осталих, понели Мира Ступица, Милош Жутић, Данило Бата Стојковић, Јован Ћирилов, Милена Дравић и други - који су обележили читаву епоху у позоришту, на телевизији и филму.