Све више зависника од коцке и игара на срећу међу младима

Више од четрдесет одсто младих од 10 до 21 године игра игре на срећу, док шест посто патолошки коцка, показало је истраживање у Јужнобачком и Сремском округу, спроведено у три основне и средње школе. Најмлађи патолошки коцкар има 12 година, а половини је прво и најчешће искуство кладионица.

На само пар корака, у истој улици, неколико кладионица, коцкарница, али и билборд. Уз то рекламе на интернету, телевизији, па чак и на историјским здањима, попут куће најзначајнијег пречанског српског политичара Светозара Милетића. По закону њихова врата требало би да буду затворена за млађе од 18 година.

„Наравно да је истина сасвим другачија. Јако пуно младих, поготову дечака, сада причамо о кладионици са тим ајде да кажем крећу. По статистици сваки пети који уђе ће постати зависник“, каже психолог Јована Билак.

Уз кладионице, ученици који се патолошки коцкају најчешће играју рулет, апарате и карте. Временом не могу без коцке, која се сматра најтежом зависношћу без супстанце, која мења и њихову личност.

„Развијају један начин размишљања како доћи до брзе и лаке зараде, без рада и труда, краткорочна мотивација код њих постоји, што значи да они само размишљају о данас, за њих сутра не постоји“, каже Јасмина Лековић, психолог.

Више од 130 кладионица на располагању је новосадским ученицима, а иако закон забрањује да их буде 200 метара у околини школа, њих 69 посто изјављује да су им близу, а чак 21 посто испитаних кажу да су током великог одмора одлазили у кладионицу или коцкарницу, а сваки трећи троши новац од ужине на коцку. Али, до кладионице их данас не деле само кораци, већ кликови на интернету, такође забрањени за малолетне

„Узмете из торбе мамину или татину личну карту да откуцате и онда можете да се наставите да се кладите, где родитељи у почетку уопште не примете да им некада нетају паре са рачуна, то су увек неки мали износи који они неће приметити. Наравно што се дуже коцкају њима треба све више пара за то“, каже Јована Билак.

Да би вратили дугове деце, поготову зеленашима, родитлеји подижу кредите или продају земљу, мислећи да су решили проблем.

„Родитељи углавном мисле да је патлошко коцкање безобразлук, међутим греше, у питању је болест зависности. Траже да дете обећа да се више неће коцкати, врате дугове и на томе се заврши. Родитељи мисле да се ту завршило, међутим коцкање се наставља“, додаје Јасмина Лековић.

Без стручне терапије, чији део су и родитељи нема решења, па је савет да се обрате педијатру, који ће их упутити на даље лечење кроз институције. Посебна опасност је што је чак 42 одсто малолетних патолошких коцкара конзумира алкохол, а њих 32 одсто дрогу.