Монографија о историји Житишта

Зоран Бабић десет година живи и ради у Америци, али родно Житиште не заборавља. Фирму коју води назвао је по првом имену овог насеља, а помогао је стварање монографије.

"Пошто сам отишао из Житишта у прилично касним годинама та конекција је остала поприлично јака и драго ми је да после толико времена да мом селу дарујем једну овакву монографију", каже Зоран Бабић из Удружења "Бегеј Свети Ђурађ".

Повељом мађарског краља Карла Роберта Анжујског простор места Сент Ђурађ који је претеча Житишта поклоњен је почетком 14. века краљевим присталицама Тамашу и Етелу од Картала.

"Свако место у Војводини има то старо село где је прво насеље поникло. И први писани извори говоре из 1319. управо о том насељу старо село. Оно је још два пута мењало локацију, приближавајући се данашњем канализованом Бегеју, због саобраћајних, политичких и других разлога", наводи Љубица Будаћ, аутор књиге.

Историјат Житишта је представљен у православном храму посвећеном светом Георгију. Била је то прилика да се данашњи мештани подсете на своје знамените предходнике.

"Између осталог то су Јаков Пуц, затим Тоша Пиперски и Злата Марков Барањи. Парохијски свештеник Ненад Барачки, Радомир Антић", наводи Филип Крчмар, историчар.

Међу седам километара грађе у Архиву Војводине пронађени су до сада необјављени подаци о Житишту.

"Увек се људи изненаде, како смо сад нешто открили, али док се не прочита документ који је писан на страном језику немачком, латинском, мађарском, ми не можемо да знамо шта се ту крије све и шта се ту налази", каже Љиљана Бубњевић из Архива Војводине.

Прича о историји Житишта могла је бити садржајнија, да није донета неразумна одлука након Другог светског рата да се уништи оптштинска архива.