Шта се све чува у Бориној кући у Врању

Кућа Боре Станковића је споменик од националног значаја. Овде је Бора живео са својом Баба Златом, продао је када се преселио у Београд, град је откупио кућу, обновио и претворио у Музеј 1967. године. Кроз Музеј кућу воде нас Миљана Николић и кустоскиња Лидија Илић.

Борина кућа је типична кућа из тог периода, средине 19 века. Из ходника, из предсобља, улази се у три просторије, Баба Златина соба, Гостинска соба и Борина соба. Идемо прво у Борину собу.

"Један од битнијих експоната који се налази на средини ове просторије је ова Борина столица, донешена иначе из Београда. Његове три кћери су је поклониле на отварању Музеја ‘67. године. Затим имамо оригиналне рукописе, покушај драматизације ”Нечисте крви”‚ разна издања, прво издање “Нечисте крви” из 1910. године. Бора је кренуо са писањем “Нечисте крви” која је првобитно била замишљена као приповетка, 1902. изашла су два наставка у нишком часопису “Градина”, 1907. још 4 наставка у београдском часопису “Дело” , то је прекидано из разноразних разлога , најчешће тих материјалних, да би најзад издао роман “Нечисту крв” 1910. године и то је тада био први прави модеран роман са почетка 20. века и управо то прво издање се налази овде у Бориној радној соби. У овом средишњем делу куће, где је у оно време, док је малени Бора живео са својом баба Златом некада било огњиште, сада се налазе породични оригинали. Ту је ова тапија из 1898. године, писана управо Борином руком, две године након баба Златине смрти. Бора је малтене био принуђен да прода ову кућу, јер је студирао у Београду, у почетку нико није желео да објављује његове приповетке, тако да је срећна околност да кућа није мењала власнике”, објашњава Лидија Илић, кустоскиња Музеј-куће Боре Станковића.

У чувеној баба Златиној соби је њен разбој на коме је ткала.

“Баба Злата је била његова вечита инспирација, пре свега зато што је јако утицала на његово одрастање, на његов живот”, наводи Лидија Илић.

Баба Злата је имала велики утица и на Борин приповедачки дар: “Да, да управо то, она је знала јако много прича, док је још био малени, док није био афирмисни писац, и касније је тако говорио, он је умео да је слуша, док она заврши све послове, умела је да га узме у крило и да дубоко у ноћ прича разне приче о тим старим врањским породицама, људима, догађајима.”, каже Лидија Илић.

Гостинска соба отварала се само по потреби, када су славе прославе.

“Да да, није то није била дневна соба, она је седела тако намештена, сређена, укуткана, како кажу Врањанци”, објашњава Лидија Илић и додаје: „Кућа је грађена у том балканско- оријенталном стилу, обично су куће у богатијих породица биле на спрат или на бој, ово је једна приземна кућа, ту где се ви сада налазите то је био трем или ајет како Врањанци знају да кажу, у оно време се мела ова калдрма, поготову у летњем периоду, износили су се јоргани, душеци, јер су Врањанци знали да спавају под месечином.”

Борина кућа је најпознатија кућа у Врању, адреса је Баба Златина 9.

недеља, 21. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво