Од Бреснице до Рима: Стваралаштво и значај сликарке Милене Чубраковић

Критичари кажу да је oставила дубок траг на уметничкој сцени и заузима значајно место у развоју сликарства друге половине 20. века. Иако је животни и стваралачки пут Милену Чубраковић одвео у Италију, завичај никада није заборавила. Опоруком је чачанској Галерији оставила седам слика.

“Она је учествовала на VIII бијеналу 1974.године, овде на Меморијалу Надежда Петровић тако да је уствари Чачак град који се заиста здушно, с љубављу одужио сликарки која је ушла већ у то време у енциклопедије Југославије”, каже Милица Баковић, библиотекарка у пензији.
Нераскидиво везана за две отаџбине уметница се увек враћала родном крају, а нису је заборавили ни у Риму. На изузетну сликарку у селу где је рођена и где је њен отац био учитељ и данас подсећају панои у ходницима основне школе. Као трајна успомена остао је и барељеф са Милениним ликом који је школи поклонила Ана дел Агата сликарка и вајарка из Италије.
“Била је велики уметник, да кажем светског ранга, међутим тек постхумно смо постали свесни њеног значаја. И сматрам да је јако битно млађе нараштаје учити о очувању свог културног наслеђа, конкретно у овом случају Милениног стваралаштва и значаја”, истиче Марија Пауновић, наставница ликовне културе у Бресници.
Остварила је богату сликарску каријеру и учествовала на значајним изложбама широм Европе на којима је представљана југословенска савремена уметност. Њена дела се налазе у разним колекцијама.
“У Народном музеју, Музеју савремене уметности, Музеју у Новом Саду, у самом музеју Галерије у Чачку и тако даље, тако је једна брига о једном уметничком наслеђу које завређује максималну пажњу”, наводи Јерко Јеша Денегри, ликовни критичар и историчар уметности.
По својој жељи из Рима, вечног града у вечност се преселила у Бресници, где је у марту 2004. године сахрањена.