Сомборски „Шиндлер“ током Другог светског рата спасавао Јевреје, Србе и Роме

Уласком Хортијевих трупа у Сомбор, 12. априла 1941. године, почело је масовно стрељање Срба, Јевреја и Рома. Стеван Мереи је спасао смрти неколико десетина својих суграђана.

“Ја примам гаранцију за све ове људе. То су невини људи, то су суграђани наши, мирни људи, радни људи, па зашто ви њих хоћете стрељати?” - питала је тада Ема Келер Мереи, кћерка Стевана Мереиа додајући да су то Срби и да су они поштени и мирни грађани овога града. „Тата је рекао да потписује, са гаранцијом целе породице, са гаранцијом целе имовине, сад ћу потписати”присећа се својих речи  Ема.
Убрзо, крајем 1944. године, Стеван Мереи је лажно потказан. Мучен је и стрељан и још увек се не зна где му је гроб. Његова кћи Ема се након 63 године изборила за очеву рехабилитацију, што је прва судска одлука те врсте у Србији.
“Рехабилитација је морална ствар. Значи доказано је судски, не само што Ема говори и мој покојни брат. Убили су ми оца невиног, одузели ово, оно, што је било њихово, што су они са радом зарадили”, каже  Ема Келер Мереи.
Сомбор није уништаван током Другог светског рата, али су бројни Сомборци страдали. Подаци показују да је убијено преко 6.500 грађана, више него у Новом Саду или Београду.
“Судбине ратова су такве, неправедне, многи невини људи страдају. Многи људи који су заслужили признање нису га добили. Ето, он је и страдао. Подсетимо се оне сјајне реченице из Талмуда са краја филма "Шиндлерова листа", која каже - "Ако си спасао један живот, то је као да си спасао цео свет" -  Сомборац Стеван Мереи је спасао неколико десетина живота својих суграђана" подсећа Милан Степановић, сомборски хроничар.
Стеван Мереи је и у тешким тренуцима показао да има довољно храбрости и људскости у себи и да је личност од великог значаја за историју Сомбора.