Некадашњи ђак пешак вози децу из планинских села код Љубовије

До пре неколико година ђаци из љубовијских планинских села километрима су пешачили како би дошли до школе. Међу њима, био је и Миодраг Јокић који је одлучио да постане возач аутобуса како генерације после њега не би морале да се муче. У међувремену, општина је обезбедила превоз за све ученике, а Миодрагу се остварила жеља да ради посао који воли и не одлази из села.

Већ осам година, Миодраг, каже, живи своје снове. Никада није маштао ни о чему другом, осим да буде возач сеоског школског аутобуса.


"Ја сам био ђак пешак, ишао сам из Горњих Кошаља у Горњу Трешњицу, пешке седам километара, неких два сата пешачења и то не путем него стазом. Ако сам ја ишао пешке не морају деца сад да иду", каже Миодраг Јокић.

У школу у Доњој Оровици, Миодраг довози ђаке из неколико суседних села. Годинама све их је мање, а тренутно недовољно да попуне цео аутобус. Ипак, пут до школе сада је краћи и лакши, а на часове не касне ни када су највећи сметови.

"Од куће до станице ми треба километар и седамсто метара пешке, ту чека Мијо и крећемо полако. Зими је тешко, мучи се да намести ланце, да изадје, да нас на време довезе овде у Оровицу", каже Снежана Симић, а Ивана Степановић додаје: "Сат времена путујемо са Мијом од куће до школе и сваки дан тако, било је доста ситуација кад напада снег или нешто, Мијо је увек покушавао да рашчисти то и да ми сви живи и здрави дођемо."

Ова мала, али весела дружина постала је прави тим. У аутобусу заједно уче, решавају задатке, али и помажу једни другима.
"Зближили смо се наравно, буквално смо као породица", каже Миодраг Јокић.

"Помагали смо му много пута, скидали смо му ланце", каже Ђорђе Костић.

Да би из Горњих Кошаља децу превезао до школе у Оровици, Миодрага на путу чека много препрека, нарочито током зиме која је у том крају често дуга и тешка. Уз заједничку жељу да остану ту где су рођени, и возач и путници имају још једну - да добију нови аутобус са којим би брда, кривине и сметове безбедније прелазили.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво