Сретење - Дан државности

На Сретење 1804. године у Орашцу је подигнут Први српски устанак, а 1835. године у Крагујевцу је усвојен први Устав Кнежевине Србије - Сретењски устав.

На данашњи дан пре 188 година, у време владавине кнеза Милоша Обреновића, Србија добија највиши државно-правни акт Устав. Написан пером дипломате и публицисте Димитрија Давидовића, по угледу на европске. У порти Старе Милошеве цркве у Kрагујевцу, пред 2.400 народних представника усвојен је и кнежевом заклетвом потврђен Сретењски устав. Био је један од најлибералнијих и најдемократскијих Устава тог доба. На снази је био свега 55 дана, а имао је велики значај.

"Уставом су установљени органи власти кнез, Државни савет и Народна скупштина, а власт је подељена на извршну, законодавну и судску", објашњава историчарка Роксанда Алексић.

"Сретењским уставом установљени су грб, застава, симболи српске државе, који његовим укидањем нису уклоњени", каже историчар Предраг Илић.

Значај Сретења се огледа и у томе што је пре 219 година почело ослобађање Србије од Турака из Марићевића Јаруге у Орашцу. На том месту, 300 виђенијих Срба донело је одлуку о подизању Првог српског устанка. За вођу је изабран Ђорђе Петровић - Kарађорђе.

"Једна мала побуњена провинција на ободима турског царства је успела да покаже да се организацијом и жељом за слободом може урадити много, ослободити се од турског јарма", каже историчар Ненад Ђорђевић.

Та вишевековна тежња ка слободи и независности Србије, започета Првим, па настављена Другим српским устанком, крунисана је одлукама Берлинског конгреса 1878., које су прочитане у здању Старе скупштине у Kрагујевцу.