Крагујевац: Најтраженија занимања

Тешко их је наћи, још теже задржати. Најчешће и не стижу до тржишта рада, јер током школовања добијају посао. Ај-ти стручњак и даље је најтраженије занимање у Србији. Најбрже растућем сектору недостају програмери: мидиори и сениори, а знање и искуство одређују зараде.

"Зараде су дошле до тог нивоа да буквално сениори погађају. Може да иде од 2.000 евра, па може да буде до 10,15. Мислим нема граница, како се погоди. Што се тиче јуниора, 600-700-8оо евра", каже Дамир Петровић, сениор програмер.

За квалитетне АјТи-јевце, послодавци се буквално грабе, али и за занатлије свих профила. Србији недостају кувари, месари, водоинсталатери, аутомеханичари. А у граду аутомобила, посла има, помоћника нема.

"Буду 2-3 дана, виде да је посао тежак, одговоран првенствено и после их нема. Сви би да седе у канцеларијама, у фотељама, да им буду чисте руке, а не овако као моје", наводи Бојан Арсенијевић, аутомеханичар из Крагујевца.

А такви, углавном са средњиом школом, најтеже долазе до посла. Тржишту рада у Шумадији потребни су фармацеути, дипломирани ветеринари, електроинжењери, социјални радници.

Некада радничком Крагујевцу недостају кадрови машинске и металске струке. За мајсторе различитих профила компаније организују обуке у својим погонима.

И филијала Националне службе за запошљавање планира обуке за послове у грађевини, које сада обављају радници из Непала и Турске.

"За зидаре, керамичаре молере, тренутно сада организујемо обуку за куваре, за посластичаре шиваче, дигитални маркетинг и вођење пословних књига", истиче Горица Бачанин, директорка филијале НСЗ у Крагујевцу.

Финансирају се и обуке на захтев послодаваца. Тржиште рада се мења и од дипломе често постаје важније шта неко зна да ради.