Зашто Бобије нема на географским картама

И док је масовна градња све чешћа слика на планинама широм Србије, Бобија крај Љубовије и даље је нетакнути бисер природе – непознат чак и становницима тог дела земље. За њену тајанственост заслужни су мештани којима је здрава средина важнија од новца, али и догађаји из прошлости због којих је Бобија избрисана са многих мапа.

Борове шуме на више од хиљаду метара надморске висине, и поглед до Романије привилегија су само ретких становника Бобије. Своју дедовину и здраву животну средину од масовне градње и великог броја туриста и даље љубоморно чувају.

„Ово је висина, чист ваздух, здраво место, сви усеви успевају, кромпир, пасуљ, малина, купина, шљива, разно воће”, каже Милан Малетић.

„Већина планина је, као што сви знамо, изграђена, доста викендица има, доста је урбанизовано, а планина Бобија је сачувала свој природни изглед и све своје природне лепоте”, истиче учитељ Ненад Симић. „Становници који живе овде, већина људи, нису за то да се овде гради.”

За тајновитост Бобије везују се и догађаји после Другог светског рата, када је тадашњи југословенски режим наложио да се сруши црква брвнара коју су на једном од њених врхова изградили припадници четничког покрета. У народу се и даље препричавају три неуспела покушаја рушења, а због последњег, Тито је наводно у знак освете наредио да се име те планине избрише са свих географских карата.

„Први пут је један службеник Озне добио задатак да за време литургије минира цркву, када је дошао унутра видео је да ту има пуно народа, да је ту био и његов отац, након чега је одустао. После тога су покушали да је руше трактором, сајлама, завршило се несрећно да је један од тих возача трактора изгубио живот. А трећи пут су послали и машине да је сруше, па је претило да то прерасте у неку врсту народног бунта. После тога, да би се спречила интервенција војске, остало је да је име Бобије буде уклоњено из свих географских карата", наводи историчар Василије Ђукановић.

Са преко стотину извора пијаће воде, на десетине видиковаца и три кањона – Трибуће, Љубовиђе и Трешњице која је и једно од ретких станишта белоглавог супа, Бобија представља велики дар природе. На многим мапама њено име и даље није уцртано, а једини гости су планинари.