Обичаји за Бадњи дан

У освит зоре из домаћинства Милана Петровића из Пожеге пут забрана крећу бадњачари. Да исеку гране младог церовог или храстовог дрвета.

"Гледамо да дрво буде право, да нам кућа буде здрава. Гледамо да има лишћа на бадњаку да кад заложимо ватру да има варница. То значи пуно деце и сваком берићета у кући", објашњава домаћин Милан Петровић.

Јелке и новогодишње украсе на тезгама заменили су Бадњаци и млада пшеница. У портама крушевачких храмова са првим сумраком после службе, пале се бадњаци који се потом уносе у домове. Многи обичаји везани за овај дан потичу из паганских времена, којима је црква дала хришћанска обележја.

"У све ове дане ево људи су долазили, време поста завршава се, а нарочито ће бити на Бадње вече и ако Бог да на Божић. Морам да нагласим да сви ти дивни наши обичаји, они нису суштина па тако позивам вернике да прво дођу у храм на Свету Литургију, а онда да сачекају свог положајника и са својом породицом да прославе Божић", каже свештеник Јован Вуковић.

А увертира за најрадоснији празник је породично окупљање око посне трпезе на Бадње вече. Дивна Стевић из околине Грачанице оплеменила је обичаје предака.

"Другачије се славило. Рецимо моја мајка и отац застру чергу , ставе софру. Онда стављају воће и ми скупимо се деца, било нас је шесторо деце. Онда отац оде за Бадњак и донесе сламу", сећа се Дивна Стевић.

Са Бадњаком који у кућу уноси домаћин, верује се улазе љубав, слога, здравље и добре жеље за напредак и благостање укућана.