"Без превода" у Ужицу: 7 представа из пет земаља, у конкуренцији за највиша признања

У Ужицу се вечерас завршава 27. Југословенски позоришни фестивал "Без превода" који окупља најбоље представе позоришта из региона. Последња од 7 представа у конкуренцији за награде је "Рат и мир" Народног позоришта из Београда.

Фестивалске приче започео је „Ролеркостер" Атељеа 212, а затим је стигло „Чудо у Шаргану" Југословенског драмског које је изазвало и највеће интересовање публике -вишеслојна представа у којој се преплићу различите емоције и питања.

"Ако нешто боли тебе, то се некако подразумева. То кажемо судбина, али ретко ко од нас у данашње време има то осећање у односу на друге, значи емпатију", истиче Анита Манчић, глумица ЈДП.

Тишина и запитаност после представе „Ајхман у Јерузалему" Загребачког казалишта младих, приче о холокаусту испричану на основу филмова, записа, једноставним решењима како би зло било још упечатљивије.

"Текст представе до 13, 14 дана пре премијере није се знало још како изгледа јер ми смо имали 19 сати материјала, ми смо обрадили још и неке филмове", наводи Пјер Меничанин, глумац ЗКМ.

Половину фестивала обележило је ужичко позориште и представа „Месец дана на селу" реалистична трагикомедија по делу Тургењева. Уследила је „Југославија, моја отаџбина", копродукција позоришта у Приједору и Гледалишча Копер која је већ имала успеха на фестивалима у региону.

За ужичку позоришну публику и овај фестивал је још једно догађање које се не пропушта:

"Ужичани се сваке године радују овом фестивалу зато што обично буде добрих представа".

"Битан је због неговања традиције, позоришне публике која већ деценијама долази на овај фестивал и одражава дух овог града".

"Мислим да је ове године у односу на рецимо предходну годину посећенији".

На крају фестивала биће додељено 9 награда Ардалион, а и публика ће изабрати најбољу представу. Парче неба парче хлеба, нит је која се провлачи кроз овогодишњу селекцију у невеселом времену које људскост ставља на пробу.