Како о краљевачкој депонији брине Гојко Вучићевић?

Ако сте икада пожалили да вам је посао тежак, да су вам услови рада неподношљиви, прича о Гојку Вучићевићу из Краљева већину ће дематовати. Багериста је градске "Чистоће", радно место му је депонија.

Како је радити у диму, смраду и гасовима знају само Гојкова плућа.

"Не може под маском у кабини цео дан. Најгоре је ујутру када испарава...", каже Гојко Вучићевић, багериста ЈП "Чистоћа" Краљево.

У једном дану овде се изручи око 150 тона смећа. Никада се не зна када може да се обруши, да букне пламен. И то нису једине опасности.

"Најтеже ми је да о њима бринем, да не подлете под точкове", додаје Гојко.

Гојко санира и равња отпад већ 12 година, шест дана у недељи. Без дана је боловања и једини који се на овом месту задржао дуже од године.

"Нема пара којима може да се плати ово овде. Ради човек у зарази, у прашини, али шта ћу - ту сам, где сам", наводи Гојко.

Гојко нема ни бенифицирани радни стаж, али каже, шта је ту је! - да свакога дана не изравња отпад, град би преплавило смеће: "Сви ме знају као Гојко са депоније...", каже уз смех.

Додаје: "Кад дођем кући, ја се мало дотерам, обучем, и нико не зна да сам био на депонији."

Овај четрдесетседмогодишњи радник градске Чистоће продужио је век краљевачке депоније бар шест година. Не зна колико ће моћи још дуго да издржи, и он и грађани - Краљевчани којима је депонија у комшилуку, већ 40 година.