Сећање на страдање у Драгинцу код Лознице

У библиотеци Вуковог завичаја у Лозници представљена је књига "Од слободе до стратишта" Ђорђа Вукмировића, која подсећа на мање познати геноцид током Другог светског рата, који је у селима Горњег Јадра, почињен над српским цивилима. Први злочин забележен је у селу Драгинац, и претходио је онима који су, неколико дана касније, извршени у Краљеву и Крагујевцу.

Октобра 1941. године, међу више од две и по хиљаде жена и стараца, у Драгинцу и околним селима је на најокрутнији начин убијено и триста петоро деце млађе од десет година, и две тек рођене бебе. У знак одмазде, немачка тристачетрдесета дивизија доведена је са намером да свирепошћу застраши српски народ.

"Немци су по списковима убијали и стрељали су, а последња два дана 18-ог, 19-ог, чак и 20-ог октобра били су толико сурови да је то човеку страшно и да изговори. Буквално су разносили људе бомбама, без икаквог списка да и не знамо колико је страдало. Ја сам пописао 2677, не значи да је списак коначан", истиче Ђорђе Вукмировић, историчар и аутор књиге.

Сви побијени мештани јадарских села затрпани су у заједничке гробнице које су уређене после рата. Њихови посмртни остаци пренети су 1961. у заједничку спомен-костурницу у Драгинцу, крај које се жртвама за незаборав, почаст указује сваког октобра. Ипак, о стрељању цивила из Јадра и даље се мало говори и зна.

"И да смо далеко више знали о страдању у Шапцу, страдању Краљева и поготово Крагујевца, док је страдање народа из овог краја некако остало по страни од стране историчара који су били најпосвећенији проучавању историје Другог светског рата у Србији", наводи Мира Радојевић, професор историје на Филозофском факултету у Београду.

1. августа 1941. године Лозница је била прва варош ослобођена од Немаца, због тога је, кажу, и имала крвави октобар у Јадру исте године. Иако је свака жртва страшна, историчари подсећају да је Драгинац био највеће стратиште, чак веће и од Крагујевца. И док је деценијама злочин у Горњем Јадру био заборављен, неправда је, тврде, исправљена у књизи која ће у будућности представљати једини доказ о страдању које су недужна деца, али и жене и старци платили за слободу.