Зашто су примања у Јабланичком и Пчињском округу, и поред бројних страних инвестиција, мања него у осталим крајевима Србије?

Земља родна, руке вредне. Научени су људи дуж Пусте реке и подно Радана на рад, муку и скромност. Две трећине становника општине Бојник је на сеоском подручју. И они запослени ослањају се на пољопривреду. Тако се живи са најнижом зарадом у земљи од 48349 динара. Марковићи из Придворице код Бојника уз две минималне плате узгајају шампињоне.

"Ја, право да вам кажем никад се не би мењао са тим што живи на северу. Искрено сад што он има велика примања има и друге велике издатке", каже Небојша Марковић из Придворице код Бојника.

Статистика је једно, живот посве друго, кажу Нишлије чија су просечна примања највиша на југу земље, нешто виша од 70 000 динара.

Да се живи боље него раније и да је незапосленост знатно смањена слажу се сви Jужњаци. Помак су донели страни инвеститори. За кратко време Леони, Јура, Аптив постали су највећи послодавци са по неколико хиљада радника. Стижу и даље.

"Људи у Врању су способни и вешти, имамо добар начин израде овде. Задовољни смо производима и нивоом квалитета", каже Маркус Линс, директор за Хаикс у Србији и Хрватској.

За десет година број запослених лица у Јабланичком и Пчињском округу где су зараде и најниже већи је за 27 одсто, до посла је дошло 20 000 људи. Проблем је што је код већине страних послодаваца стартна плата минимална зарада.

"Ја мислим да ће то да се искоригује и да ће доћи у неку раван бар приближно републичком просеку управо из разлога што је велики недостатак радне снаге и то се већ осећа и код домаћих и код страних компанија", сматра Горан Јовић, директор РПК Лесковац.

40 000 динара је просечна зарада у Јумку, некада текстилном гиганту. Важније је што је поново стао на ноге радећи за војску и полицију.

"Тренутно ради 2000 радника и оно што је већ познато наши радници нису само у Врању, јер смо ми у протеклих неколико година отворили и наше фабрике у другим општинама, у Србији и Републици Српској", наводи Гордана Станковић, портпарол Компаније "Јумко" из Врања.

У мањим срединама најбитније је задржати младе. Што више запослених макар и са минималним примањима. Стотинак је само у овој години ангажовано у здравству, социјалним услугама, на јавним радовима. После грчког Аутостопа у Бојнику чекају наредне кораке инвеститора.

"Ми смо на тај начин успели да се тржиште Националне службе за запошљавање у последњих неколико година скинемо 500 људи. То је за Бојник итекако велика цифра. Е сада изградња индустријске зоне у Косанчићу или такозване Агро индустријске зоне и ми очекујемо ту нове инвеститоре", каже Небојша Ненадовић, председник Општине Бојник.

Већи градови ишчекују савременију технологију која доноси стручнији кадар и више зараде. У нишкој општини Медијана са просечним примањима од 80 000 динара то се већ осећа.

"Како време пролази просто све се мења па се тако мења и структура радне снаге односно структура производње", каже Александар Милићевић, директор РПК Ниш.

Уз ИТ сектор знатно више зараде од просечних су у дрвно прерађивачкој и фармацеутској индустрији. Лесковачка фирма ДЦП Хемигал успешно послује готово три деценије. Тајна је кажу у задовољним радницима.

"Имамо и 16 запослених са високом стручном спремом од којих двоје њих имају докторске дипломе и ми се јако радујемо свакој иницијативии предузимљивости наших запослених, а ја као послодавац то јако ценим и врло радо награђујем", каже Игор Денић, власник ДЦП Хемигал Лесковац.

Најниже плата у Бојнику два и по пута је мања од највише на Врачару. С друге стране ово је пољопривредни крај. Лесковачко петоречје највећа је фабрика хране на отвореном. Да је пољопривреда у статистици и бројке би биле другачије. Радује податак да је само у Лесковцу од 2018. сваке године по 7 одсто мање корисника социјалне помоћи.