У Краљеву изложба "Рације 1941. године" о страдању сеоског становништва

Сваког октобра Краљево се сећа трагичне 1941. године када је регуларна војска нацистичке Немачке у пет дана стрељала више хиљада недужних цивила. Али многи не знају да су у одмазди због акција удружених партизанско-четничких јединица, војници Вермахта на стравичне начине убијали мештане у селима. Народни музеј у Краљеву вечерас отвара изложбу која говори о судбини 264 невине цивилне жртве, међу којима су најстарије биле старице од 95 година, а најмлађа беба живела је само три сата.

Почетком октобра 41. село Сирча запамтило је један од најстрашнијих злочина. Војници 737. пешадијског пука Вермахта убијали су мештане које су затицали код куће. Деветнаестогодишњу Станку Аксентијевић и бебу, дечака којег је родила три сата раније, њену свекрву Јеленку и случајне пролазнике Љубицу Миљковић из Витановца и њеног 14 годишњег сина Славољуба затворили су у кућу Аксентијевића и живе их спалили. Станкин старији син, који тада није имао ни две године успео је да се спаси, а мајку је први пут видео тек недавно. На фотографији коју је пронашао.

"Уфф... како је било тешко. Јер видим да мој син доста личи на њу. Неко је мом оцу дојавио да Немци убијају, пале све редом и он је само успео мене да узме и да побегне. Да побегне ту до гробља и одатле је видео да му кућа гори доле. Да је све изгубио", сећа се Милутин Аксентијевић, други син Станке Аксентијевић.

"Много тешко за сваког човека да то помисли да једна беба која ништа није учинила да неко, из неког хира да је неко убије. И њу и мајку. То раде само монструми", наводи рођак Милашин Аксентијевић.

И Стана Миловић, која је са породицом избегла из Вучитрна, није веровала да ће им неко наудити на кућном прагу у Ковачима. Са петоро деце узраста од једне до 13 година, сачекала је немачку рацију. Наређено им је да изађу из куће, а један војник је најстаријој Мирослави из наручја отео брата Душана. Мајка је покушала да заштити децу.

"Убили су Стану и убили су њено троје деце. Ћерка Нада је успела да се извуче, односно са најмлађим братом који је тада имао само 11 месеци да се склони у кукурузу који је још увек био необран и непожњевен, али њих двоје су били рањени, а беби од 11 месеци откинута су три прста у пуцњави", каже Немања Трифуновић, Народни муизеј у Краљеву.

Убијено је и шест чланова породице Мијаиловић из Печенога. Казнене експедиције за собом су оставиле гробове у тридесетак села у околини Краљева. Са надгробних споменика и из доступних докумената, истраживачи Народоног музеја пописали су 264 имена, а судбине испричали кроз изложбу.

"Од којих 15-торо деце, значи млађих од 18 година, чак 45 жена и 104 мушкарца старија од 50 година, што чини 39 посто од укупног броја жртава. Значи то је углавном било неборачко становништво које није мого да се склони, а међу њима је било и поносних Солунаца који нису желели да се склањају из својих домова", истиче Мирјана Савић, Народни музеј у Краљеву.

У рацијама су паљена домаћинства, уништавана летина, убијана стока. Многима који су преживели, смрт је само одложена. Јер је уследила дуга и хладна зима.