У Горњој Жупи кромпир добро родио, моба за сакупљање

Надморска висина од 1.000 метара у подножју Жељина и Гоча на њиви као у кошници. Милићевићи и Дуњићи, из истог засеока, родбински повезани, сложни и у раду. Лети у брању малина, на јесен у вађењу кромпира.

"Дошла сам да помогнем брату и снаји. На овим просторима нема довољно радне снаге и онда идемо једни другима у испомоћ. Кад је у кругу породице слађе је и лакше. Шала смех и све се заврши на време. Није лако бити савијен цео дан али кад је за брата онда се вреди жртвовати", каже њихова рођака Данијела Ристовски.

"Помоћ је увек добродошла. Вадимо више дана, али радимо углавном фамилијарно, не плаћамо раднике, до сад бар није морало. Радника нема довољно. Скупљање кромпира је 4.000, од осам до осамнаест, а за малину буде од седам до деветнаест, и било је 5.000 ове године", објашњава Сања Милићевић из Плоча.

Са три хектара обрадиве земље Драшко Милићевић је највећи произвођач у селу Плоча.

"Изванредан је кромпир и доброг квалитета, задовољни смо са приносом ове године. Биће око 20 тона јеловног и биће семенског око 4 тоне отприлике. Све за Нови Сад иде. Цена је тренутно 60 динара на велико, 70 динара на мало, добро је, за ову годину добро", каже Драшко Милићевић.

Некада је за рад било теже, али лепше, јер су су села била пуна, каже деда Миливоје, најстарији међу Милићевићима.

"Најмлађи у мојем селу сад су Сања и Драшко, па ти види. Раније то имало народа. Држали смо стоку. Имао сам двадесетину брава оваца, па четири краве, па имао ко то да гледа. Сад у нашем селу нема ништа стоке, мало ја што имам десетину брава оваца, то ти је све", објашњава Миливоје.

Отуда у Плочи, подно планинских врхова, звук меденица заменише трактори, а пашњаке воћњаци и оранице на којима све што се посади роди здраво и обилато.