среда, 21.09.2022, 10:59 -> 11:26
Извор: РТС
Аутор: Лидија Георгиев
Обнова фресака старе Цркве Светог Вазнесења у Великом Крчимиру уз помоћ пријатеља из Јапана
Јапанска Фондација Сумитомо са више од 3 милиона динара финансира рестаурацију фресака у старој цркви Светог Вазнесења у селу Велики Крчимир у подножју Суве Планине у општини Гаџин Хан. Аутори фресака су анонимни, извесно је, међутим, да постоји документ који сведочи да је изнад улаза била уклесана година 1629, као година осликавања цркве.
Мићитака Сузуки, професор из Јапана, чином крштења у манастиру Хиландар, пре 20 година, прихватио је православље и добио име Сава. Осим изучавања средњовековног фреско сликарства он успева да обезбеди и новац и за обнову цркава.
"Зато ја увек кажем да средњовековне вредност то мора да има за нас, много је важно, без средњовековног начина уметности нема модерне уметности", сматра Мићитака Сузуки, професор из Јапана.
О значају цркве говори и потпис патријарха српског Арсенија четвртог Шакабенте који је, према сведочењима, боравио овде.
"Сад је то незамисливо да у једном крају патријарх борави месец дана. Неко би можда рекао да је то због тога што је превоз или све остало било отежано, па је онда ту боравио, али и сам је био одушевљен овим призором", прича Душан Јанковић, заплањски парох.
Заплањци су хтели већу цркву па је 1937. саграђена нова која није осликана .Нова црква Светог Вазнесења из 1937. године није осликана. Реконструкција старе урађена је 2009. године, а до краја октобра биће рестауриране и фреске.
"Био је јако велики посао уопште заштити ове фреске које су биле веома угрожене, рекао бих напуштене, и практично су добрим делом, највећим делом одвојене од зида и висиле делом као крпе са свода", каже др Драган Станојевић, руководилац пројекта.
"У овој завршној фази има доста тих сликарних ретуша, и то треба извести у правој мери, јер је то кажем што се тиче савременог контекста конзервације и напроблематичније у ствари", каже доцент Немања Комненовић, сликар конзерватор,
Аутори фресака су анонимни. Извесно је, међутим, да постоји документ који сведочи да је изнад улаза била уклесана година 1629. као година осликавања цркве.
Коментари