Наставља се традиција и обнављају засади прокупца у Топлици

Поред тамјанике, у Жупи доминира и прокупац. Аутохтона сорта грожђа која је име добила по Светом Прокопију, заштитнику града Прокупља. Последњих деценија у топличком крају многи се враћају виноградарству, обнављају напуштене винограде, а у засадима предњаче управо "старе" српске сорте.

Подручје Топлице вековима је познато по узгоју винове лозе, прокупца и тамјанике, о чему сведоче многобројни записи путописаца који су овим друмовима пролазили на путу који је спајао исток и запад, Цариград и Рим.

До шездесетих година прошлог века скоро да није било куће у Топлици која није имала виноград. Увођење међународних сорти потискује прокупац, али се он враћа изградњом модерних винарија које шансу на тржишту виде у винима аутохтоних сорти. Мина Тодић уз родитеље наставља породичну традицију. Знање је стекла у Бордоу у Француској, где је завршила мастер на виноградарству и енологији.

"Знала сам да ћу се вратити. И када сам се вратила, све моје стечено искуство, што на факултету, што на пракси које сам имала, желела сам овде да применим. Кренули смо у конверзију за органски прокупац, највише због тога што ова локација где се налазе наши виногради доста је специфична. Ми се налазимо на 480 метара надморске висине, виногради су проветрени, све то погодује гајењу органског, да се не прска пуно, да се има добар квалитет", објашњава Мина Тодић, енолог.

Тодићи своја знања примењују пажљиво пратећи читав процес производње. У томе им помаже погодна топличка микроклима са топлим данима и свежим ноћима, што изузетно погодује састојцима грожђа који утичу на квалитет вина.

"Ми сада имамо 40 хектара и отприлике пола од тога су прокупац и тамјаника. Наша перјаница је прокупац, јер се налазимо у прокупачком виногорју. Ми традиционално, јако дуго, више од сто година моја породица и друге породице гаје прокупац. Ми смо с прокупцем расли и прокупац је наша застава", каже Горан Тодић, винар из Доње Јошанице.

Први писани трагови о сорти прокупац датирају из 1395. године, где се у повељи кнегиње Милице помиње Прокупље, тадашњи град Светог Прокопија, богат виноградима и лозом. Историчари, међутим, точак историје враћају скоро два века уназад, на двор Стефана Немање, који је у Топлици саградио своје прве задужбине.

"За прокупац је јако битан сусрет два владара пре 833. године. У Нишу су се срели немачки цар Фридрих Први Барбароса и велики жупан Стефан Немања, где су те 1189. године потписали вероватно први међународни споразум у Србији. Сигурно је да су се том приликом гостили вином и да је вино прављено од неке овдашње, аутохтоне сорте грожђа. Вероватно је то почетак славе потоњег прокупца, као вина достојног царева", наводи Драган Лекић, архивски саветник.

У Топлици се последњих деценија подижу нови засади винограда, а све је више оних који одрживост виде у заокруживању производње и потреби да је гостима, осим посете и дегустације вина, неопходно пружити и нешто више. Тако, део модерних винарија постају и смештајни капацитети који ће им обезбедити и обилазак културно-историјских знаменитости овог краја.