Колико утиче суша на живот на Пештерској висоравни?

Пре само три године овде је врвело од продаваца сјеничког сира, јардума, кајмака и млека. Данас их је само 6. Кажу, нема више ко да држи стоку.

"Жито сад 50 динара кукуруз, јечам, 52. Ја то купујем за стоку, ја знам све. 52 исто пшеница. Катастрофа жива. У Брезу је имало некад оваца, на пример, једно 5 домаћинстава, око 500 оваца. Сад нема само ја, 100 оваца", каже Сеад Хамидовић, из села Бреза.
На питање где је народ, одговара: „Све по иностранству отишло".

Мање је и купаца. Цене су незнатно више, кажу продавци и даље недовољно. Сви користе прилику да зараде:

"Овчи сир, 1000 динара кило".
"Аууу, то ти је много бре".
"Три и по евра бала".
"Ком треба жита? Имам да продам".
"Колко ти је?"
"Па 50, 60, како се договоримо".
"Е, хехех видиш".

Бележимо само две тезге на којима се продају пештерски сувомеснати производи.

"Мучимо исту муку. Воде нема. Ништа нема ту. Завршено је са сточарством и са пољопривредом. Не можеш ти да продаш брате, џаба ти што тражиш цену. Не можеш да продаш, нема народ пара", наводи Бецо Арифовић, из села Расно.

Са друге стране, туристички, Сјеница никада посећенија.

"Имам на пример људе који већ пету годину долазе за редом, они су из Шапца. Имам људе који долазе из Бугарске, исто тако пета година за редом, баш због тога што су позитиван утисак оставили, на првом месту, људи па онда све остало што имамо овде", истиче Сабахудин Абдагић, из ТО Сјеница.

Све чешће су слике полупразних млекара или напуштених катуна. Сира готово да нема јер нема ни оних који ће га направити. Све се прода на северу земље или у региону.