Успомене са ОРА и дружење у Јагодини

Људи средњих година и старији радо се, често и са носталгијом, сећају времена омладинских радних акција. Било је то, кажу, време рада, пријатељства и љубави. Мање је познао да и данас активно раде бројна удружења акцијаша у свим бившим југословенским републикама. Акцијаши су се овај пут окупили у Јагодини да би обновили стара пријатељства.

После 40, 50 година и даље их држи исти дух, на лицима им је осмех, јер пријатељства стечена на трасама градилишта и у бригадирским насељима остају заувек. Више од две стотине акцијаша из Србије, Македоније, Словеније и Босне и Херцеговине окупили су се на другом међународном сусрету овај пут у Јагодини, да обнове сећања и поново загрле старе пријатеље.

"То су прекрасна сећања, емоције, то не заборављам. Само треба човек да буде тамо, да се дружи, да се ради", каже Нева Јенков из Словеније.

"То је прелепо, ево и сад јежим се како је то било лепо, интересантно то дружење, рад на траси, друштвене активности касније у насељу, спортске активности, другарство, то је незаборавно нешто", наводи Дејан Новаковић, акцијаш из Јагодине.

Као што је то било некад, скуп је почео постројавањем бригадира и предајом рапорта команданту акције. Иконографија већ добро позната, уз дискрете звуке акцијашких песама из седамдесетих и обавезан поздрав.

Светлана Угринов из Кикинде има оригинлну акцијашки униформу: "То је био саставни део униформе, плус мајица, панталоне, алат, рукавице и све оно што је следовало, значи амблеми су шивени како се одлазило на радне акције."

"Ми нисмо југоносталгичари, ми смо Ју го сло ве ни", каже Ангел Антонов из Северне Македоније.

Био је планиран и одлазак на трасу, до оближњих излетишта, али је планирано фарбање клупа одложила јака киша. Зато је дружење у одличном расположењу настављено у студентском дому у Јагодини.