Лесковачки триатлонци сваког дана побеђују себе и померају границе

Лесковчани Милан Петровић и Владимир Лазаревић међу најбољим су српским триатлонцима. Недавно су постигли запажене резултате на такмичењима у Котору и Грчкој, а сада се спремају за нове изазове. Милан је слеп од десете године и учесник је две параолимпијаде, а Владимир је овим спортом почео да се бави у четрдесетим. Потврђују да године и инвалидитет нису препрека за успех.

За њих препрека нема. Своја тела доводе до крајњих граница издржљивости. И у хладној води и на врелом асфалту свакодневно тренирају, јер је триатлон много више од спорта, јединствени изазов којим се баве само најхрабрији и најспремнији. Милан Петровић, наш прослављени параолимпијац, слеп од своје десете године. Владимир Лазаревић, иако у петој деценији живота, постиже запажене резултате на такмичењима у Србији и региону.

После бициклизма, кажу, триатлон је дошао као логичан наставак спортске и животне приче.

"Ја сам тренутно дошао до получеличног триатлона, два километра пливања 90 бицикла 20 трчање и једноставно уживам у томе", каже Милан Петровић, триатлонац.

Након пливања у Брестовачком језеру, следи трчање. Умор видљив, али одустајања нема, јер штоперица не стаје.

"Овде смо на језеру и тренирамо два пута недељно, тренирамо и на базену у Лесковцу, али комбинације тренинга су честе током сезоне", наводи триатлонац Владимир Лазаревић.

Када коначно дођу до бицикла, Милан и Владимир су као нови. На регионалним путевима тешко их је стићи и возилом јер иду брзином од преко 40 километара на сат. Задовољство после успешног завршеног тренинга не могу да сакрију.

"Срећни се враћамо кући пуни хормона среће задовољни што смо успели да остваримо задате норме тренинга за данашњи дан и већ се припремамо за следећи тренинг", каже Владимир Лазаревић, а Милан Петровић додаје: "Ја увек кажем да је небитно да ли се ради о тренингу, да ли се ради о трци, сваки пут кад завршим осећај је феноменалан јер знам да сам нешто добро урадио за себе."

Милана и Владимира до краја године очекују важна такмичења на Власинском језеру и у Београду. Они имају циљ да свакодневно побеђују себе и помарају границе. Резултати ће доћи сигурно, а ни Олимпијада није далеко.