Заоставштина Добрила Ненадића у Ариљу

У Спортско-туристичком центру у Ариљу, отворен је легат књижевника и агронома Добрила Ненадића. Легат је део пишчеве заоставштине Музеју српске књижевности - Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" и остаће трајно у пишчевом родном граду.

У овој фотељи је седео пре осамнаест година, када смо разговарали о управо објављеном роману "Победници", који је штампао о свом трошку, а који је повест о рату против Турске, за независност Србије. Један од наших најбољих и најчитанијих савремених прозаиста, аутор 18 историјских романа, међу којима су и чувени "Доротеј", "Деспот и жртва", "Брајан" и "Сабља грофа Вронског", био је скроман пред другима, захтеван према себи, прецизан у истраживањима и посвећен читаоцима.

"Нико ми не може помоћи када седнем пред бели, неисписани папир - ту пустињу, коју треба нечим испунити.Ту је најбитнија помоћ, а ту помоћи нема. Што се тиче књиге, ако књига вреди, она ће доћи до читалаца, ма како и ма којим путем. Ако не вреди, не постоји начин како се може наметнути књига која је једноставно, досадна, глупа и незанимљива", рекао је Добрило Ненадић 2004.године.

И епитаф на његовом гробу, на споменику који је, свом пријатељу, пажљиво урадио академски вајар, Др Велимир Каравелић, говори о начелима којих се држао и животу посвећеном књижевности и малини, јер је Добрило и агроном, који је утврдио метод, систем и организацију узгајања малина, којим су остврени светски рекорди у приносима.

"Говорио је ово што пише на споменику, често: радио сам што сам могао, а могао сам што сам урадио. И још једна је његова мисао - нема дара без труда, нити труда без дара", каже Петкана Ненадић, супруга писца.

"У основи, једна стилизована књига и на њој флорални мотиви, боље речено, малина, то је велика љубав ове велике личности и човека који је толико много урадио на том плану да је то просто неописиво и верујем да Ариље заслужује чак и далеко већи споменик Добрилу Ненадићу", сматра вајар Велимир Каравелић.

Могао је, али није желео да оде из Ариља, а од свог града је добио сатисфакцију за живота - Повељу почасног грађанина Ариља. Сада је ту и легат који обухвата његову радну собу, архиву, преписку са другим књижевницима, оригинале свих награда које примио, више од хиљаду књига, али врло значајну воћарску библиотеку и архиву.