У Горњој Локошници пре паприка црвене се трешње

Трешња тражи посебан квалитет земље и климу па се на југу овом културом баве само најистрајнији. Јован Стевановић из Горње Локошнице највећи је произвођач у лесковачком крају, под трешњом има хектар и по. Упркос лошој години од овог воћа не одустаје.

У селу чувеном по зачинској паприци и белом луку, породица Стевановић, пре 15 година, одлучила се за трешњу. Крупне су и сочне, али крошње би могле да буду и црвеније. Лоши временски услови умањили су род.

"Како немам услови да му дам воду онда добар је принос", каже Јован Стевановић, произвођач трешања из Горње Локошнице и додаје да би било све поправиле падавине: "Изванредно би било, изванредно, мајска киша за нас много значи."

На мартовске мразеве, априлске падавине и мајску сушу наслонило се поскупљење производње и ограничено тржиште. А цена трешње све нижа.

"У суботу сам од 300 динара почео, у недељу 170-180, 130-140 јуче, данас ћу да видим", каже Јован Стевановић наглашавајући да се производња са ценом од 100 динара не исплати: "Никако. Мене кошта берач 30-40 динара."

И то је нови проблем. Упркос дневној заради од око 2500 динара, обезбеђеном превозу и два оброка радника нема. У трешњику од хектар и по само два.

"Радимо ми од почетка маја, па цело лето до у јесен кад се бере паприка", каже радница Славица Вучковић.

Трешње ће ипак бити обране јер ово је породични посао. Иако је испитни рок на помолу двадесетдвогодишњи Стефан са оцем је по цео дан у трешњику.

"Факултет је приоритет, а пољопривреда у слободном врему помажем својим родитељима и радницима кад год имам времена идем и помажем", наводи Јованов син Стефан Стевановић.

Трешња тражи пропланке, специфично земљиште и упорност. Зато је под њом у лесковачком крају тек стотинак хектара. Ова црвеница са камењем је идеална. Упкос свему Јован не одустаје. Каже не дају корени и потомци везани за земљу.