Историја одевања и кићења у лесковачком крају од неолита до савременог доба

Да одело не чини човека, али да о њему доста говори показује и монументална изложба лесковачког Народног музеја о одевању и кићењу од праисторије до савременог доба. На изложби припреманој две године, представљено је стотинак експоната из археолошких, етнолошких и историјских збирки.

Историја одевања и кићења у лесковачком крају дуга 28 векова стала је у три галерије Народног музеја.Занимљива прича креће од првих земљорадника у доба неолита пратећи приказе одеће на фигуринама. Корак даље дочекује вас римска матрона и изузетно вредна колекција златног накита.

"Приказали смо накит који је пронађен у Малој Копашници на некрополама. Тако да имамо бројне наушнице, прстење, огрлице, дијадеме", каже Јулијана Пешић, археолог и ауторка изложбе.

Најдоминантнији је балканско-оријентални стил. Под вишевковним турским ропством Србима није било дозвољено да носе китњасту и одећу беле и зелене боје.

"Ми можемо у Лесковцу чак после ослобођења и у периоду између два светска рата приметити да старији грађани дуго нису могли да се ослободе чакшира, а Лесковчанке су носиле и шалваре, нануле и шамије", наводи Мира Ниношевић, историчарка и ауторка изложбе.

До Другог светског рата неизоставне су биле либаде и тепелук који је откривао статус жене у породици и друштву. Овај са бисерима је само за имућне. Уз грађанске костиме на свадбама се носила и народна ношња. Сеоска се израђивала у кућним радионицама.

"Најчешће од материјала се употребљавао лан, памук, вуна, клашње и сукно, а рецимо код материјала који се користио за израду градске народне ношње то су били скупоцени материјали", истиче Слађана Рајковић, етнолог и руководилац пројекта.

Убрзаним развојем индустрије и процватом трговине између два светска рата у Лесковац стиже и париски шик. Ничу салони моде. Елеганција, префињеност, бубикопф фризуре, клош шешири. На изложби 9 тема, стотинак експоната и две године напорног рада.

"Трудила сам се да негде кроз боју и материјале повежем све то у једну лепу, стилску целину, да негде се осети ток времена", каже Радмила Крстић, кустос и дизајнер изложбе.

Смењивале су се историјске прилике, епохе, културни утицаји у лесковачкој котлини. Та разноликост видљива је на сваком комаду одеће и накита, веза са традицијом, потреба за новинама, али и тежња Лесковчана да сачувају посебност баш као што је и ова изложба коју потписује 7 жена.