У припреми јединствена књига – Укуси Врања

Укус није само оно што осетимо чулима, већ и доживљај, емоција, традиција. Помен Врања неке асоцира на храну, специјалитете.

То потврђује и Ивица Цветковић, угоститељ из Врања: "Неко на југ дође зато што је југ генерално везан за роштиљ, неко на југ дође да проба нешто што је буквално из овог краја, и тада долазе до изражаја јела која су везана за традицију Врања." 

"Буткица испод сача, телетина испод сача, телећи репови, тарана – то је наше традиционално јело, затим мућкалица на наш начин", набраја специјалитете Јована Јанковић, шефица кухиње.

Традиционална је и самса, такозвана празна пита преливена белим луком и киселим млеком.

"Поред самсе, имамо и остале пите које се продају и због којих се људи враћају, јер је то нешто што се данас ретко спрема, пошто се брзо живи", подсећа куварица Сунчица Младеновић. 

После гастрономске, прелази се на културолошку баштину. У збиркама Народног музеја је више од 30.000 предмета.

Народни музеј је место где се чува културно-историјска баштина Врања. Сам објекат, Пашин конак, стар је више од два и по века, а у унутрашњости се чува аутентичан намештај, народна ношња, грнчарија.

"Углавном је откупљено, али су нам и велики број предмета поклонили", објашњава Ива Лаковић, кустоскиња у Народном музеју у Врању, "значајно је да је све то из врањских градских породица. Значи, ништа ван Врања није набављено."

Дејан Загорац, истраживач Завода за проучавање културног развитка, истиче да је Врање град који има јак културни идентитет:

"И Врањанци су поносни на то, и то је вредно представити у доба глобализације и уједначавања свих укуса."

Јединствена едиција почела је са публикацијом Укуси Ђердапа 2012. године, до краја ове године би требало да буде реализована и о Врању.

"Пре ове књиге радили смо и књигу Врањско музичко наслеђе, као наставак те лепе и успешне сарадње сада је и ова публикација Укуси Врања", подсећа Јелена Ђорђевић, сарадница Завода за проучавање културног развитка.

"Стари Београд и старо Врање крајем 19. и у првим деценијама 20. века имају тај неки специјалан шарм, специфичан. И тај специјалан дух, кога се сви радо присећамо", додаје Марија Витас, ауторка монографије Врањско музичко наслеђе.

"Ефекти овог пројекта су дугорочни, у смислу очувања културне баштине, тачније гастрономија као део културног наслеђа", оцењује Изабела Савић, градска већница задужена за културу и туризам.

Ово издање Завод за проучавање културног развитка реализује уз подршку Министарства културе, књига ће бити илустративна и двојезична.