Власинска висораван, прибежиште за аутохтону расу коња

Живео је у Нишу и Врању. Арсен Андрић, пре пет година, вратио се својим коренима и на Власинској висоравни направио велику коњушницу, где узгаја планинског брдског коња. Коњушница "Соко" добила је име по једном коњу лепотану. Арсен каже да живи свој сан, окружен коњима аутохтоне домаће расе коју је спасао од изумирања.

"Живот једног сељака и, уопште, народа српског није се  могао замислити без оваквих грла. Он је био први помоћник у свему српском роду", каже узгајивач  Арсен.

У својим шталама има тридесетак грла, а за њихов узгој добија субвенције од државе. Власинска виораван је идеална за узгој коња. Овај комплекс постао је и стециште младих људи који воле природу.

Међу њима је и Наталија Цакић из Лесковца. "Овде сам научила да јашем и од тада стално долазим", каже она.

Арсен се нада великом броју деце. "Она ће бити заиста срећна овде, заборавиће на мобилне телефоне, интернет… Јер је заиста много здравије, много лепше имати овакве праве пријатеље.
Коњ је у српском народу увек везан за јунаке и велике подвиге, оне праве, витешке. Због тога овде долазе људи који воле и чувају традицију", објашњава Арсен.

Да их има, потврђује и представник Иван Митровић, из краљевачког Удружења Свебор:

"Имамо доста чланова, младе деце коју учимо нашој традицији, очувању аутохтоних врста домаћих животиња, коња, силвана."

Узгајивач Андрија Андрић подсећа да је коњ најплеменитија животиња. "Не постоји животиња која ће пустити човека да га јаше, да командује над њим а с друге стране да га храни и да га поји", каже Андрија.

Српски планински брдски коњ на Власинској висоравни је поново ту где припада. Арсен Андрић је кренуо у мисију очувања и заштите других аутохтоних домаћих врста животиња. Подршку има од најближих, а коњ Соко му даје снагу и енергију да настави јер – ово је само почетак.